ОБИЉЕЖАВАЊЕ 29 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ :: Semberija INFO ::

 

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 29 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ


Foto: RTRS
У Сијековцу, код Брода, данас ће бити обиљежено 29 година од ратног злочина над 46 српских цивила, који су у овом селу починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ.

У Цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу, уз ограничен број присутних, од 9.00 часова биће служена литургија.

Код Цркве Свете великомученице Огњене Марије за 10.30 часова је предвиђен помен погинулим српским цивилима, а за 10.40 полагање вијенаца и прислуживање свијећа код спомен-плоче.

Помену ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, те делегација Народне скупштине Републике Српске у којој ће бити народни посланици Игор Жунић, Гордана Видовић и Стево Јоксимовић.

Очекује се да ће помену присуствовати представници институција Републике Српске, општине Брод, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата Српске и грађани.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић потврдио је Срни да ће након литургије услиједити освештање подигнутог крста, испред којег ће убудуће бити обављано полагање вијенаца и цвијећа.

Он је рекао да очекују долазак Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија, који ће освештати новосаграђени крст.

Видић је подсјетио да су чланови породица Мартић и Дујанић убијени 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу, када је у овом стравичном злочину звјерски убијено 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца.

- За само сат времена убијено је деветоро Срба, међу којима највише из породица Милошевић и Зечевић. Најмлађа жртва био је Драган Милошевић /17/, а најстарија Јован Зечевић /72/. У Сијековцу је запаљено 15 кућа, као и Црква Свете великомученице Огњене Марије - рекао је Видић.

Он је захвалио свима који су претходних година долазили на обиљежавање годишњица страдања Срба у Сијековцу, те истакао да је и ове године потребно придржавати се свих наредби и упутстава надлежних институција у вези са спречавањем ширења вируса корона.

Видић је навео да је март за Србе у Броду болан и веома тужан мјесец и да је 3. март у историјиовог мјеста уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.

- Тог дана је из Славонског Брода преко моста у Брод прешао велики број добро наоружаних хрватских војника са тешким наоружањем. Напад на српско становништво почео је на главном путу Брод-Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско-муслиманске снаге заједно са 108. бригадом "Збора народне гарде" заузеле центар града - указао је Видић.

Он је подсјетио да о преласку хрватске војске преко моста у Брод постоје сачувани видео-снимци који су уврштени у документарни филм "Од страдања до слободе Брода".

Према изјавама и документима којима располаже Борачка организација Брод, 3. марта 1992. године у Босанском Броду одржан је састанак представника три народа, односно политичких вођа странака које су имале одборнике у локалној скупштини.

Циљ састанка био је да се смире тензије изазване спровођењем бошњачко-хрватског референдума, а тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Босански Брод Михајло Сријемац предложио је рјешење о смиривању напете ситуације.

По повратку кући, у 16.40 часова са подручја бродског насеља Махала, Сријемца су, пуцајући из ватреног оружја, ранили припадници хрватско-муслиманских паравојних јединица, потпомогнути снагама ХОС-а из Славонског Брода.
Преживјели свједоци тог времена описују да је настављено застрашивање локалног српског становништва физичким малтретирањем, пљачкама и одвођењем у логоре.

Напад на Брод 3. марта био је увод за најсвирепије злочине који су се тог мјесеца догодили на подручју ове општине.
Сјећање на страдање Срба у Сијековцу 1992. године обиљежава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова као скуп од републичког значаја, уз поштовање закључака Републичког штаба за ванредне ситуације.
 
(СРНА)