Пројекти у области електроенергетског сектора све више удаљавају БиХ од Европске уније. Иако је европски циљ потпуна декарбонизација до половине вијека, бх. власти планирају нове инвестиције у производњу електричне енергије из угља. Највећу корист од тога имају њихови кинески партнери, а цијену свега платиће грађани БиХ – новцем и здрављем.

Упркос противљењу Енергетске заједнице, један од најизвјеснији таквих пројеката је изградња Блока 7 ТЕ Тузла, који се финансира кредитом кинеске Увозно-извозне банке у износу од 641 милион евра. У вишегодишњој најави је и изградња ТЕ Гацко 2, која је, према посљедњим информацијама, требала почети још 2018. године, након што је Влада РС потписала уговоре са три кинеске компаније.
​

Ово су само неки од пројеката на чијој реализацији, упркос лошим економским и еколошким показатељима, власти оба бх. ентитета и даље инсистирају. У томе их не спрјечава ни чињеница да се БиХ потписивањем Софијске декларације обавезала на декарбонизацију енергетике до 2050. године, што скраћује економски вијек таквих инвестиција у будућности.

Дамир Миљевић, економиста и члан управног одбора РЕСЕТ-а  објашњава да финансијске организације са запада сматрају инвестиције у угаљ преризичним и нису расположене за кредитирање тих пројеката. То су, како каже, дочекали Кинези у којима су власти БиХ пронашле „Не ради се ни о посебно јефтиним средствима, нити у реализацији таквих пројеката има пуно мјеста за домаћу привреду и привреднике. Кинези нам дају кредит, за тај кредит добију државну гаранцију, а онда новац потроше њихове фирме и њихова оператива. Нама остају објекти и кредити, а они су свој новац однијели са собом назад у Кину до слиједеће прилике“, објашњава Миљевић.

Ово је сценарио који је већ сада извјестан кад је у питању пројекат градње Блока7 у Тузли. Кинеска банка одобрила је кредит који је условљен ангажовањем кинеског извођача, те кориштењем кинеске радне снаге и опреме. Поред тога, постоји и клаузула у уговору која дефинише колико се процената од укупног износа уговора може уговорити са кинеским, а колико се може подуговорити са фирмама из БиХ.

„На основу ове клаузуле ће се највећи дио, ако не и цијели износ, кредита практично вратити у Кину. Кредит ће отплаћивати Електропривреда БиХ, односно грађани БиХ. Тако да испада да смо ми овим пројектом обезбиједили радна мјеста, односно плате, за неких 500 до 600 кинеских радника, који ће градити Блок 7 слиједећих неколико година“, каже Денис Жишко из Центра за екологију и енергију у Тузли.

Он наглашава да је поред свега тога БиХ обезбиједила и платила неколико стотина милиона евра вриједности опреме произведене у Кини и на тај начин помогла њен економски развој.

„Наше властодршце заправо интересују та преостала средства, односно тендери којим ће се уговарати послови са БиХ фирмама. Постоји и клаузула у уговору која каже да кинески партнер проводи тендерску процедуру, али да не може потписати уговор са БиХ фирмом која је доставила најбољу понуду, док не добије сагласност Електропривреде БиХ“, прича он и додаје:

„Прије пар година на састанку у кинеској амбасади поставили смо питање: 'Зашто угаљ, а не обновљиви извори енергије?'. Одговор је био: 'Зато што то траже ваше власти'“, прича Денис Жишко.

Semberija info