Глобална еколошка акција "Сат за нашу планету" биће одржана 11. пут у Босни и Херцеговини у суботу, 30. марта, с почетком у 20.30, када ће се симболичним гашењем свјетала на сат времена у више од 7.000 градова широм свијета указати на важност очувања планете.

Климатске промјене и опадање биолошке разноврсности проблеми су свих нас па је акција "Сат за нашу планету" прилика за појединце, организације, институције и компаније да покажу своју преданост заштити природе и буду дио разговора и проналаска рјешења потребних за изградњу одрживе будућности.

Магистар Џемила Агић, инжењер технологије, директорица Центра за екологију и енергију, за "Независне новине" је истакла да је ово акција која скреће пажњу грађана на постојање проблема и нужност обраћања пажње на проблем давања властитог доприноса, што је изузетно важно.

"Уколико постоји једна интернационална акција која је посвећена овом проблему и која упућује грађане да бар један сат воде рачуна о планети Земљи, то је позитиван помак који треба подржати", истакла је Агићева.

Додала је да је добра свака акција која може утицати на веће народне масе или указати већем броју грађана на постојање проблема и нужност дјеловања.

"Наравно да један сат није довољно за нашу планету, али бар тај један сат може наш начин размишљања усмјерити на ту тему и подстаћи наше додатно дјеловање", нагласила је Агићева.

Када је ријеч о планети и цјелокупној ситуацији, гдје је Земља упала у неки вид пластичне кризе, Агићева истиче да има много еколошких проблема и много могућности њиховог рјешавања.

"У БиХ и њеним ентитетима, кантонима и свим опћинама треба да сагледамо те проблеме и свако треба да дјелује у својим могућностима и областима. Надлежне институције и грађани треба да дјелују на оне проблеме на које могу утицати. Било да говоримо о климатским промјенама или о сегменту енергије, загађењу зрака или воде, то јесте код било ког еколошког проблема, институције и грађани треба да дају свој допринос", испричала је Агићева.

Према неким процјенама свјетских организација, осам милиона тона пластике заврши у морима и океанима, многе земље смишљају начине како се изборити с овим проблемом, али по свему судећи Босна и Хецреговина тапка у мјесту.

"БиХ још нема уређен систем прикупљања, депоновања, одвајања и рециклирања отпада. За нас је утопијски размишљати о пластици јер једноставно нисмо на том нивоу. Код нас скоро 60 одсто грађана нема редован одвоз отпада", нагласила је Агићева и додала да БиХ тапка у мјесту и по питању околишних проблема, јер не жели да приступи озбиљном рјешавања ових проблема.

Упркос томе што имамо чисте ријеке, планине и шуме, чињеница је да све наше природне ресурсе узимамо здраво за готово.

Из Центра за екологију и енергију су скренули пажњу на надлежене институције, које су се успавале и не раде ништа по питању очувања наше природне средине, што штетно дјелује на грађане, јер се и они понашају у складу с тим. И грађани су ти који уништавају нашу средину.

"Сматрам да они нису криви јер власт мора поставити оквире грађанима. Власт треба да се заложи, да ли субвенцијама или казнама, да утиче на грађане. Надлежне власти од глобалног до локалног нивоа, али и сами грађани треба да се труде и раде на томе да очувамо нашу планету", закључила је Агићева.

Ове године, под слоганом "Скини се с пластике, навуци се на природу", WWФ упозорава и на проблем прекомјерног кориштења пластике и њеног неадекватног одлагања, због чега сваке године осам милиона тона пластике заврши у морима и океанима.

"Један сат који проведемо у мраку треба да служи као подсјетник да морамо осигурати одрживу будућност наше планете. Природа нам је од виталне важности, она подстиче наш економски напредак и развој, наше здравље, благостање и опстанак. Упркос томе, ми гурамо нашу планету до граница и природа је озбиљно угрожена", истакла је Петра Боић-Петрач, координаторка иницијативе у WWФ за подручје Балкана.

Ради подсјећања, акција "Сат за нашу планету", у свијету позната као "Еартх Хоур", први пут је одржана у Сиднеју 2007. године, а данас се обиљежава у више од 180 земаља.

Независне