САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - БиХ је својеврсни рекордер у региону по броју политичких странака, а тврдње да дио њих, од оснивачких скупштина, није имао у плану политичко дјеловање на дуге стазе потврде се након изборног циклуса јер престају да постоје недуго након изборне ноћи.

Централна изборна комисија (ЦИК) БИХ објелоданила је нову информацију о избрисаним политичким партијама из судског регистра у Српској, ФБиХ и Брчко дистрикту која је показала да је лани, након 2009. године, упућено највише захтјева према судовима у циљу елиминисања појединих субјекта по неколико основа. Закон прописује да политичка организација престаје са радом ако не обавља дјелатности утврђене статутом у периоду дужем од једне године”, након чега се бришу из регистра.

Став ЦИК-а је да су за партије које им не достављају финансијске извјештаје прописане Законом о финансирању политичких странака и не пријављују се за учешће на изборима, испуњени услови за брисање из судског регистра по службеној дужности. ЦИК БиХ је, од јула 2009. до децембра 2018. године, затражио брисање 202 странке, а повратне информације показују да је до марта ове године, на њихов захтјев, прецртано 178 партија.

- Из регистара у Сарајеву, Тузли, Бијељини и Мостару од почетка године је брисано 13 партија. Међу њима су Комунистичка народна партија, Странка правде и повјерења, Твоја и моја странка у БиХ, Снага нове генерације из Бијељине, Уједињена хрватска странка права БиХ - истакли су у ЦИК-у.

У истом периоду, судови су, на захтјев самих странака, избрисали њих 27 на основу личног захтјев за брисање из судског регистра.

У невладином сектору који прати рад странака и изборне циклусе кажу да упркос таквој ситуацији неће престати регистровање нових странака пред нове изборе. Представник Стратешког одбора Коалиције “Под лупом” и Форума грађана Тузла Вехид Шехић подвлачи за “Глас” да је политика код нас најуносније занимање и да је много оних који желе да уђу у власт, не да би нешто мијењали у земљи, него да би се материјално обезбиједили.

БиХ је, како је рекао, очигледан примјер да квантитет не даје и квалитет. Сматра да би један од начина за поправљање стање могло бити подизање изборног прага.

- То би можда натјерало неке политичке партије да се уједине јер имамо их превише, а мало квалитета. Многи се пријављују за изборну трку само да би учествовали, да би евентуално продали своја мјеста у бирачким одборима – истакао је Шехић.

Требало би, како каже, размишљати о томе да на нивоу БиХ буде изгласан закон о политичким организацијама и њиме онемогућити злоупотребу, јер је странку једноставније регистровати него невладину организацију.

- Томе свједочи чињенице да има и странака и независних кандидата који на изборима не добију ни један глас - истакао је Шехић, али и признао да за тај закон још нема политичке воље.

Поновио је раније изречене ставове да није довољно само брисати странке из регистра, већ треба и санкционисати одговорне особе из те странке јер се дешава да се забрани рад партије због уочених неправилности, а затим исти људи формирају другу странку.

- Тиме је дата могућност онима који су кршили Изборни закон да то поново ураде. Много тога треба допунити у законима како би спријечили преваре  – закључио је Шехић.

Глас Српске