Данас је Свјетски дан пчела: Иако је њихов дан, ни данас не могу из кошница :: Semberija INFO ::

 

Данас је Свјетски дан пчела: Иако је њихов дан, ни данас не могу из кошница


Данас је Свјетски дан пчела, а обиљежавање овог дана подиже свијест о пријетњама опрашивачима попут пчела од стране неконтролисаних људских активности. Први свјетски дан пчела обиљежен је 2018. године. Неке државе у свијету, попут Сједињених Америчких Држава немају само један дан, него обиљежавају додатно и Национални дан медоносне пчеле сваке треће суботе у августу.

УН је овај датум одабрао по датуму рођења Словенца Антона Јанше (1734.), дворског пчелара Хабзбуршког дворца и царице Марије Терезије, аутора неколико уџбеника и књига о пчеларству, који и данас имају примјену широм свијета. Сврха дана пчела је препознати улогу пчела и других опрашивача за екосистем.

Тема Свјетског дана пчела 2021. је ,,Ангажоване пчеле: Изградите боље за пчеле". Овом темом Уједињене нације усредоточиле су се на пријетње које ковид-19 представља пчелама и другим опрашивачима. УН је, такође, позвао на свијест о пчеларству и важности пчелињих производа. Пчеле повећавају приносе многих воћака попут јабука, шљива, крушака, трешања и вишања за око 60 посто, сунцокрета за 40 посто, сјемена дјетелине за око 70 посто, а плодове и сјемење разног поврћа за више од 70 посто--, наводе стручњаци из Завода за заштиту биља ИНЗ-а.

- Од 100 биљака које користимо у исхрани, чак 70 њих опрашују пчеле. На нашим просторима, мај је мјесец интензивног цвјетања малине и купине, воћних култура које у средишњој БиХ заузимају значајне површине. Малина уз купину спада у веома медоносне воћне културе које, осим нектара пчелама су издашан извор и полена. Исто тако воћари, ратари, повртлари с једне стране и пчелари са друге стране морају бити повезани истом том нераскидивом везом због властитог опстанка и будућности генерација које долазе'', истиче руководилац Завода за заштиту биља у ИНЗ-у Касим Велић.

На нашим просторима јако важна биљка за пчеле и мед је цвијет багрема. Имајући у виду кишан период и мање сунца и багрем је касније почео да цјета. 

- Не само што је багрем почео касније да цвјета, него и киша омета пчеле да покупе слатки нектар за мед. Јасно је да је сунце кључно и за цвјетање и сочност багремова цвијета, а и за рад пчела, али, нажалост, сунца је сада баш мало. То ће, сигурно много смањити и количину багремовог меда. Питање је каква ће нам бити ова година'', забринути су и семберски пчелари.

Посматрањем лета пчеле и цвјетова које свакодневно неуморно посјећују доказ је да су оне најбољи показатељи здраве животне средине.  Поред болести, штетника које нападају пчелиње заједнице, те разорних климатских промјена, пчеле су додатно изложене и различитим агрохемикалијама које пољопривредни произвођачи користе у производњи хране, често и несвјесни да без пчела нема сигурне и квалитетне производње.

Потпуном примјеном принципа интегралне заштите биља истовремено се осигурава производња здравствено исправне хране у довољним количинама, али и потпуна заштита пчела и других корисних опрашивача и корисних инсеката без којих нема опстанка свим живим бићима на нашој планети'', кажу из ИНЗ-а.

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација ФАО организоваће данас виртуелни догађај због пандемије ковид-19. На свијету постоји готово 20000 различитих врста пчела. Пчеле живе у колонијама. У свакој колонији постоје три врсте пчела, матица, радилица и трут. И радница и матица су женке, али само матица може се размножавати. Сви трутови су мужјаци. Задаци радничке пчеле су чишћење кошнице, прикупљање полена и нектара за исхрану колоније и брига о потомству. Трут се пари само с краљицом. Посао краљице је да носи само јаја.

Медоносна пчела најважнији је опрашивач међу инсектима. Пчеле доприносе сложеним, међусобно повезаним екосистемима који омогућавају суживот разноврсном броју различитих врста. Ови фасцинантни инсекти, који планету настањују око 110 милиона година. Схваћајући значај и улогу пчеле у природи, бројни древни народи су је сматрали светом.

На свијету постоји скоро 20.000 различитих врста пчела. Пчеле научнике одушевљавају бројним невјероватним способностима попут меморије, осјећаја за вријеме и простор, могућности локализовања тачног одредишта цвијета, али и разликовања више од 130 мириса с 98-постотном тачношћу. Једнако је чудесан и њихов „друштвени“ живот, јер живе у заједницама које представљају највиши ниво организације „животињске друштвености“, успостављен давно прије социјалних мрежа савременог хомо сапиенса.

ИНЗ