Екстремно вријеме повезано с климатским промјенама и масовне евакуације ради заштите угрожених људи потичу глобални пораст броја породица које су присиљене иселити се из својих домова, а дио њих остаје дугорочно расељен.
У приближно 98 посто случајева када су људи морали напустити дом у 2020. години узрок је било екстремно вријеме, наводи се у извјештају женевског Центра за праћење интерно расељених.

Вишегодишња расељеност

Неки од њих су се могли брзо вратити кући након евакуације, казала је директорица ИДМЦ-а Александра Билак.
Међутим, од аустралских породица које су изгубиле дом у шумским пожарима, преко становника пацифичких острва које је погодио циклон Харалд, до пет милиона становника јужне Азије евакуисаних због циклона Амфан, све више расељених не успијева се вратити.
“Расељеност може трајати мјесецима или чак годинама“, казала је Билак новинарима.
Додала је да чак и богате државе биљеже све већи број расељених особа, на примјер у Сједињеним Америчким Државама након урагана.
Чак и за оне који су привремено евакуисани из домова такво искуство “представља шок“, истакла је Билак.
Глобално је на крају 2020. године било око 55 милиона расељених унутар својих држава, што је рекордна бројка, истичу истраживачи.

Страх од пандемије КОВИД-19

Већина расељених је претходних година била насилно протјерана, а прошле се године тренд промијенио, иако се број сукоба повећао, појашњава Билак.
Због временских непогода је, у години повећаног броја олуја и поплава, расељено око 40 милиона особа, многи од њих привремено.
“Посебно је забрињавајуће то што су ове високе бројке регистроване за вријеме пандемије КОВИД-19, када су ограничења кретања ометала прикупљање података, а све је мање људи тражило уточишта у хитним случајевима због страха од заразе”, рекла је Билак.

​Агенције