НАЈНИЖЕ ПЛАТЕ У СРПСКОЈ НАЈМАЊЕ РАСЛЕ :: Semberija INFO ::

 

НАЈНИЖЕ ПЛАТЕ У СРПСКОЈ НАЈМАЊЕ РАСЛЕ


Већини радника у Српској у протеклих 12 мјесеци нарасли су износи које су им послодавци уплаћивали на текуће рачуне, али често на начин да су онима чије су плате по правилу најниже повећања била најмања.

Укупно гледано, просјечна нето зарада у том периоду скочила је за 61 марку, али постоје бранше које тај раст нису достигле.

Рецимо, у области саобраћај и складиштење, у којој се у новембру 2020. зарађивало 749 марака, у истом мјесецу ове године лијегало је 766, односно свега 17 марака више.

Осим тога, радници у угоститељству и хотелијерству осјетили су у протеклих 12 мјесеци побољшање од свега 23 марке, јер су им плате, у просјеку, са 741 марку скочиле на 764 КМ.

Са својим повећањем зараде не могу се претјерано похвалити ни запослени у трговини на велико и мало. Наиме, они су у новембру прошле године, према подацима Републичког завода за статистику, зарађивали 748 марака, а у истом мјесецу ове године 799 КМ, што представља повећање од свега 51 марку.

Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, угоститељства, туризма и услужних дјелатности Републике Српске, истиче да су повећања плата која су забиљежена у овим браншама премала.

"Да ли уопште говорити о повећању плате од 23 марке? Ово су бранше које су традиционално углавном с најнижим примањима и у односу на прошлу годину нису могле да избију на друго или треће мјесто, већ остају у нижем рангу", рекао је Савановић.

Проблем је, према његовим ријечима, и то што се овдје приказује само оно што иде у редовне токове плаћања.

"Овдје се не приказује коверта. А у обје ове бранше имају и коверте, поготово у угоститељству. Тај проблем се мора ријешити", рекао је Савановић у изјави за "Независне новине".

С друге стране, Драгана Шобот, секретарка Удружења трговине и Удружења  туризма и угоститељства при Привредној комори Републике Српске, истиче да су послодавци у овим областима имали јако тежак период иза себе, те предузећа још нису успјела да се до краја опораве од посљедица пандемије, поготово у сектору угоститељства, односно туризма.

"Оно што ми заговарамо јесте да се разним контролама и мјерама Владе на све начине утиче на то да се сиво тржиште искоријени, те да комплетна примања радника иду легалним токовима", рекла је Шоботова за "Независне новине".

Нада се да ће послодавци из области туризма и угоститељства успјети у овој зимској сезони, кроз повећање плата, задржати раднике.

У сиву зону прст упире и Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, који истиче да статистички подаци не приказују право стање.

"Статистичка слика није регуларна. Сви знамо да у угоститељству више не ради нико без 800 или 900 марака. То што се дио плате не уплаћује кроз легалне токове није грешка радника, већ државе. Највећа кривица је у држави, хоће ли нешто контролисати или не", рекао је Тривић за "Независне новине".

Од 19 области које прати Републички завод за статистику, у готово свима су плате расле у протеклих 12 мјесеци. Изузетак је област информације и комуникације, гдје се у новембру 2020. зарађивала 1.341 марка, а у истом мјесецу ове године - 1.335.
 
(Независне)