"Панкоронавирусна вакцина" СпФН америчке војске требало би да заштити од свих вируса корона, чиме би редовно обнављање вакцинације било сувишно. Остаје да се види да ли ће то заиста бити могуће.

"Супервакцина", "панкоронавирусна вакцина", "чудотворно оружје"… Све то би требало да буде вакцина против вируса корона СпНФ, коју тренутно тестира амерички војни истраживачки институт.

Та спајк-феритин-наночестица-вакцина (Спике-Ферритин-Нанопартицле), скраћено СпФН, намијењена је заштити од инфекција с великим бројем варијанти вируса корона, а тиме и спречавању будућих пандемија. Редовно обнављање вакцинације постало би непотребно, чак и у случају да се појаве нове варијанте.

Како функционише "супервакцина"?

СпФН је протеинска вакцина, а принцип дјеловања је сличан као код Нововаксове протеинске вакцине, коју је крајем децембра одобрила Европска агенција за лијекове (ЕМА).

СпФН се базира на феритину, протеинском молекулу који може да складишти гвожђе. Тај молекул се сам претвара у лопту са 24 стране, слично као фудбалска лопта. Тако на сваку од тих страна може бити постављен маркантан спајк-протеин с различитом варијантом вируса корона. То вакцину чини промјенљивом и подесном за модификације.

Ту шиљасту структуру такозваних спајк-протеина користе и вакцине које су већ одобрене. Шиљци су попут отварача врата који се спајају с рецептором АЦЕ-2, омогућавајући вирусима корона да продру у људске ћелије.

Примањем те вакцине производе се антитијела која се за спајк протеин везују тако да спајање на рецептор више не функционише и вирус више не може да инфицира ћелије. Истовремено, вакцинацијом се активирају Т-ћелије, које у случају инфекције препознају и убијају заражене ћелије и тако спречавају размножавање вируса. Поред тога, а за разлику од иРНК вакцина, СпФН не мора да се складишти на толико ниским температурама, што је чини много лакшом за дистрибуцију. То иначе важи и за Нововаксову протеинску вакцину.

Успјешан експеримент на мајмунима

Вакцина СпФН развијена је на америчком војном институту Волтер Рид (Волтер Реед Арми Институте оф Ресеарцх, WРАИР) у Силвер Спрингу, у савезној држави Мериленд. Најприје је тестирана на резус-мајмунима.

Вакцина је покренула јака неутрализирајућа антитијела против првобитног вируса корона, као и против још четири његове варијанте: алфа, бета, гама и делта. Била је ефикасна чак и против вируса САРС-1, иако се тај тип вируса знатно разликује од САРС-ЦоВ-2, наводе истраживачи института WРАИР у часопису "Сциенце Транслатионал Медицине".

Како наводе из WРАИР, након успјешног тестирања на мајмунима, почела је и прва фаза тестирања на људима, која би требало да открије да ли је и за људе вакцина једнако ефикасна и да ли је добро подносе.

Наредни вирус корона на видику

Према ријечима медицинског савјетника Бијеле куће Ентонија Фаучија, развој универзалне вакцине против вируса корона дугорочно би могао да помогне у спречавању нових пандемија. 

"Много се улаже, не само за побољшање вакцина које имамо против САРС-ЦоВ-2, већ и за развој сљедеће генерације вакцина, нарочито универзалних вакцина против вируса корона", рекао је Фаучи у америчком Конгресу.

Није случајно што америчка војска жели да развије ефикасно "чудотворно оружје" против вируса корона. Посљедње деценије показале су да се у будућности могу очекивати појаве агресивних вируса корона.

Опасност од вируса корона дуго била потцијењена

Вируси корона су заправо познати још од шездесетих година. Они укључују широк спектар патогена којима су до сада углавном били инфицирани глодари, птице, али и сисари. Само неколико вируса корона до сада се прилагодило људима. Отприлике трећину обичних прехлада узрокују ти РНК вируси корона. Њихов геном састоји се од рибонуклеинске киселине која игра кључну улогу у претварању генетских информација у протеине. Сасвим други калибар био је први САРС-вирус корона, који је 2002. године убио скоро 1.000 људи широм свијета.

Скраћеница САРС већ описује ток болести. У случају "тешког акутног респираторног синдрома", инфекција почиње високом температуром, главобољом, болом у грлу и мишићима, а затим прераста у тешку атипичну пнеумонију са јаким кашљем и кратким дахом. САРС је 2004. године опет настао.

Међутим, у јуну 2012. године код људи се појавио нови, агресивни вирус корона: МЕРС-ЦоВ, тзв. "блискоисточни респираторни синдром" вирус корона (Миддле Еаст Респираторy Сyндроме Цоронавирус). С Блиског и Средњег истока он се до маја 2014. године проширио и у Европи, и код заражених проузроковао сличне симптоме као и САРС.
Најкасније тада било је јасно колико мутирани вируси корона могу бити опасни за људе, као и то да представљају трајну пријетњу.

Сумње у "чудотворно оружје"

Тек ће се видјети да ли је вакцина коју је развила америчка војска заиста "чудотворно оружје" које би требало да донесе заокрет у пандемији и да спријечи нове.

"Не бих то назвао супервакцином", каже за ДW имунолог Карстен Вацл, генерални секретар Њемачког имунолошког друштва (ДГфИ).

Вацл каже да та вакцина мора проћи клиничке студије.

"Прво, та вакцина тек треба да прође клиничке студије, гдје би требало да се потврде подаци из експеримената са животињама. Друго, и иРНК-вакцине могу се прилагодити тако да формирају различите варијанте спајк-протеина, чиме би се обезбиједио широк имунитет", додаје он.

И Андреас Радбрух, имунолог и директор Њемачког центра за истраживање реуматизма у Берлину такође не мисли да је СпНФ "чудотворно оружје". 

"Остаје да се види да ли та вакцина заиста штити од свих замисливих варијанти САРС-ЦоВ-2", каже Радбах за портал "Т-онлајн".

Дакле, не би требало да се надамо "чудотворном оружју", јер већ имамо вакцине које држе под контролом САРС-ЦоВ-2. Оне значајно смањују број тешко обољелих и, захваљујући новој иРНК-технологији, у случају будућих вируса корона могу брзо да се модификују.

(Независне)