Цијене нафте и нафтних деривата у Републици Српској ће највјероватније и даље расти због историјско рекордних високих цијена сирове нафте на свјетским берзама, које су прешле границу од 95 долара по једном барелу.

Каже ово за “Глас Српске”, предсједавајући Групације за промет нафе и нафтних деривата Привредне коморе Српске, Драган Тришић, коментаришући податак да су глобалне цијене сирове нафте током јучерашњег дана достигле осмогодишњи максимум.

- Цијене сирове нафте су достигле ниво оних из 2014. године. Уколико се овај раст настави наредних дана мораће доћи до нових корекција цијена и на нашим бензинским пумпама. То је једноставно неизбјежно, јер ми зависимо од увоза. Колико ће поскупјети, то тешко је рећи, можда рецимо неких пет пфенинга по једном литру до краја ове седмице - каже  Тришић.
​
Који су главни узроци овог неконтролисаног раста цијена сирове нафте на свјетским берзама, да ли је то само због напетости око Украјине?

- Нафтни бизнис се мора посматрати из неколико аспеката, како оног геополитичког, тако и макроекономског. Криза око Украјине сигурно је у великој мјери допринијела овом вртоглавом расту глобалних цијена, али не би требало заборавити да енергетска криза већ пар мјесеци тресе цијели свијет. Наравно и раст инфлације у високо развијеним земљама додатно доприноси овим негативним кретањима. На крају се све прелијева и на ове наше просторе. 

С коликим маржама раде дистрибутери нафте и нафтних деривата, те да ли постоје механизми да се ова поскупљења колико-толико ограниче, рецимо смањивањем одређених намета?

- Многи се питају шта би било корисно. Смањивање такси, акциза и ПДВ-а не би много поправило ситуацију око малопродајних цијена горива. Ниједна од држава још није прибјегла том моделу, јер би то могло угрозити и њихову фискалну стабилност. Мислим да се као дјелотворан показао механизам ограничавање маржи дистрибутерима нафте. Та одлука је на снази у Српској од априла прошле године. Тада је дефинисано да ова маржа у малопродаји износи 25 пфенинга по једном литру, а у велепродаји шест. Ова мјера је дала позитивног ефекта, а што се може видјети из податка да су малопродајне цијене горива у Српској мање за пет пфенинга до 10 пфенинга од оних у ФБиХ, а у односу на Црну Гору, Србију или рецимо Хрватску за чак 40 пфенинга по једном литру. Оно што би дугорочно гледано можда требало урадити јесте то да БиХ приступи “Отвореном Балкану”. То би знатно умањило неке оперативне трошкове дистрибутера нафте. Не би требало заборавити да је транспорт једна од кључних ставки у формирању цијена.

Какво је тренутно стање на тржишту гаса?

- Цијена ауто-гаса је прије ове енергетске кризе била за чак три пута мања него сада. Нажалост, не видим да ће ова глобална криза ускоро стишати. Нема скорог повратка на старо. Период који је пред нама није нимало обећавајући.

Да ли га има у довољним количинама на свјетском тржишту?   

- Гаса има, али у недовољним количинама које би могле задовољити свјетску потражњу. Велики проблем представља и то да су цијене доступног гаса изузетно велике. Цијене су астрономске. Када је у питању наше тржиште, оно тренутно не оскудијева овим енергентом и не би требало бити несташица. Ипак смо ми мали потрошачи.

Магловита времена

Да ли и дизање каматних стопа у САД, а које је најављено у марту, може довести до нових поскупљења и пробијања границе од 100 долара по једном барелу?

- Мислим да то неће у великој мјери утицати на европско тржиште, па самим тим и наше домаће, јер се цијене формирају на Лондонској берзи. Али оно што може бити проблематично јесте мањи ниво инвестиција.  Уколико дође до поремећаја тих инвестиционих циклуса то се одмах одрази и на саме берзе и то не само када су у питању цијене енергената и сировина, већ и хране.

(Глас Српске)