- На западнобалканској мигрантској рути прошлог мјесеца повећан је прилив миграната за 148 одсто у односу на јануар прошле године, показују подаци из извјештаја"Фронтеxа".

Осим тога, како је наглашено, на нашем подручју је највише регистрованих миграната који или чекају рјешење њиховог миграторног статуса, или покушавају да се пребаце у земље западне Европе.

Према тим подацима, крајем јануара у БиХ је регистровано 5.826 миграната. Иако је у региону западног Балкана највећи број миграната, други смо по порасту броја миграната, јер је на француско-британској граници, односно на подручју Канала регистрован пораст од 273 одсто, али је укупан број значајно мањи, односно око 2.500.

Нагло повећање броја може се једним дијелом тумачити као посљедица пандемије вируса корона, односно мањег броја миграната у протеклом периоду, а другим дијелом би се можда могло протумачити и нестабилношћу у Украјини. И у области западног дијела Медитерана дошло је до смањења броја миграната за 32 одсто, али је тамо присутан релативно мали број миграната, њих свега 637.

На подручју западне Африке у истом периоду је регистровано 3.007 миграната, што износи повећање од 50 одсто у односу на јануар 2021. године , док је на централном Медитерану регистровано 2.150 миграната, што је пораст од 107 одсто. На источном Медитерану је, односно на Кипру, према подацима"Фронтеxа", регистровано 850 миграната, што је пораст од 48 одсто.

На западнобалканској рути је, према подацима"Фронтеxа", највише Сиријаца, Авганистанаца и Турака, док је на централномедитеранској рути највише миграната из Туниса, Египта, Бангладеша и Обале Слоноваче. На западномедитеранској рути претежно се ради о мигрантима из Алжира, а на западноафричкој највише је Мароканаца.  Међутим , оно што забрињава јесте то да на источномедитеранској рути, према "Фронтеxовим" подацима, поново долази до повећања броја миграната, што би се у наредним мјесецима могло одразити и на наш регион, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

У "Фронтеxу" за "Независне новине" кажу да они не могу објављивати податке везане за специфичне земље, иако их посједују, јер се ради о повјерљивим информацијама које добијају од земаља.  "У нашим извјештајима због тога Грчку, Бугарску, Румунију, Мађарску и Хрватску и земље западног Балкана, с којима оне граниче, у нашим класификацијама водимо као западнобалканску руту", рекли су нам они.

У Министарству безбједности БиХ кажу да у БиХ тренутно борави око 2.000 особа, и то највише из Авганистана, Пакистана, Ирана, Бангладеша и Ирака. Из овог податка видљиво је да се од свих миграната на западнобалканској рути њих трећина налази у БиХ. Министарство безбједности, како су нам рекли, планира ове године враћати већи број миграната, а новац за њихово депортовање ће бити обезбијеђен из европских фондова.

"Циљ је да се кроз повратак у земље поријекла додатно смањи притисак незаконитих миграната у БиХ те и у овом сегменту предузму ефикасније мјере у управљању миграцијама. У прошлој години из БиХ је враћено 190 миграната, углавном уз добровољни пристанак тих особа", кажу они.

​(Независне)