ПОЖАРИ БУКТЕ У СРПСКОЈ, САМО ЈЕДНО ЛИЦЕ КАЖЊЕНО
Foto
Пожари ниског растиња бјесне широм Српске, број интервенција је већи из године у годину, а иако су несавјесни грађани најчешћи кривци, ове године је кажњено само једно лице.
Како су за "Независне новине" рекли из Републичке управе за инспекцијске послове, прошле године је кажњено 31 лице новчаном казном од 100 КМ, док 2020. године није изречена ниједна новчана казна.
"Инспектори за заштиту од пожара не врше увиђаје пожара пошто је то у надлежности инспектора за експлозивне материје и послове заштите од пожара у полицијским управама, тако да инспектори за заштиту од пожара у Републичкој управи за инспекцијске послове изричу прекршајне налоге на основу службених забиљешки полицијских службеника", рекли су из Инспектората.
Како су истакли, локалитети на којима се надлежне службе најчешће суочавају с пожарима су подручје Херцеговине, затим површине на којима сточари напасају своја стада и парцеле које се не обрађују, а зарасле су у коров и ниско растиње.
"У већини случајева пожаре изазивају старија лица чије су окућнице зарасле у коров, а нема ко да их коси, па се власници боје змија, тако да их запале не обавјештавајући спасилачко-ватрогасну јединицу мислећи да неће доћи до пожара, а потом се пожар отме контроли и тада настају проблеми", навели су они.
Како су у Ватрогасном савезу РС рекли за "Независне", главни узрок неконтролисаних пожара јесте несавјесно поступање појединих грађана, на које они често апелују.
Међутим, како кажу, само апеловање није довољно, јер иако постоји закон који прописује санкцију за физичка лица, неразјашњено је ко санкционисање врши. А како кажу, ријетко ко од починилаца буде уопште кажњен.
"Имамо случајеве да ватрогасци лично почиониоца пријаве, али да ти појединци никад не буду процесуирани", навели су из Ватрогасног савеза РС.
Нагласили су да проблем, између осталог, лежи у неадекватном систему кажњавања, те иако је санкција прописана, питање је колико често је правоснажно изречена.
Релеватни Закон о заштити од пожара, који је ступио на снагу 2019. године, забрањује паљење корова и другог пољопривредног отпада без претходног обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице и предузимања свих неопходних радњи с циљем спречавања ширења ватре. Овим законом дефинисана је новчана казна од 100 до 1.000 КМ за физичко лице које пали коров и други пољопривредни отпад, без претходног обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице и уколико не предузме све неопходне радње у циљу спречавања ширења ватре.
Да је број интервенција из годину у годину све већи, потврђују подаци који наводе да је 2020. године забиљежено 1.953 пожара, док је та бројка 2021. године порасла до 2.239 пожара годишње.
"Тренутно су пожари активни широм Српске, ватрогасци су свакодневно на терену и имају пуне руке посла, те једва све стижу", казали су из Ватрогасног савеза РС.
Додали су да на мјесечном нивоу имају и по 100 пожара, као што је случај у Приједору, док је у Лакташима за исти период било 60 интервенција.
Истакли су да је ударни мјесец за пожаре управо март, када грађани пале коров и други пољопривредни отпад, а за сличну ситуацију спремни су и у августу, када је сушно раздобље и високе температуре погодују лаком ширењу пожара.
На питање о најчешћим локалитетима пожара, из Ватрогасног савеза су истакли да пожари дивљају широм РС, те да их је прошле године највише забиљежено у Требињу, гдје је ватра горјела 232 пута.
Из Градске управе Бањалука су истакли за "Независне" да је само у периоду од 1. јануара до 24. марта ове године на гашењу пожара отвореног простора интервенисано 72 пута.
Како су нагласили из Полицијске управе Бањалука, током претходног викенда су евидентирана 32 пожара суве траве и ниског растиња, који су се проширили и захватили помоћне објекте и воћњаке, што је резултирало материјалном штетом.
"Полиција ће и у наредном периоду предузимати законом прописане мјере против лица која су изазвала пожар и тиме угрозила животе и здравље људи, те причинила материјалну штету", навели су из Полицијске управе Бањалука.
Ситуација није много мирнија ни на територији општине Мркоњић Град, чија је Полицијска управа током протеклог викенда забиљежила пет пожара ниског растиња, који су резултирали материјалном штетом.
(Независне)
Како су за "Независне новине" рекли из Републичке управе за инспекцијске послове, прошле године је кажњено 31 лице новчаном казном од 100 КМ, док 2020. године није изречена ниједна новчана казна.
"Инспектори за заштиту од пожара не врше увиђаје пожара пошто је то у надлежности инспектора за експлозивне материје и послове заштите од пожара у полицијским управама, тако да инспектори за заштиту од пожара у Републичкој управи за инспекцијске послове изричу прекршајне налоге на основу службених забиљешки полицијских службеника", рекли су из Инспектората.
Како су истакли, локалитети на којима се надлежне службе најчешће суочавају с пожарима су подручје Херцеговине, затим површине на којима сточари напасају своја стада и парцеле које се не обрађују, а зарасле су у коров и ниско растиње.
"У већини случајева пожаре изазивају старија лица чије су окућнице зарасле у коров, а нема ко да их коси, па се власници боје змија, тако да их запале не обавјештавајући спасилачко-ватрогасну јединицу мислећи да неће доћи до пожара, а потом се пожар отме контроли и тада настају проблеми", навели су они.
Како су у Ватрогасном савезу РС рекли за "Независне", главни узрок неконтролисаних пожара јесте несавјесно поступање појединих грађана, на које они често апелују.
Међутим, како кажу, само апеловање није довољно, јер иако постоји закон који прописује санкцију за физичка лица, неразјашњено је ко санкционисање врши. А како кажу, ријетко ко од починилаца буде уопште кажњен.
"Имамо случајеве да ватрогасци лично почиониоца пријаве, али да ти појединци никад не буду процесуирани", навели су из Ватрогасног савеза РС.
Нагласили су да проблем, између осталог, лежи у неадекватном систему кажњавања, те иако је санкција прописана, питање је колико често је правоснажно изречена.
Релеватни Закон о заштити од пожара, који је ступио на снагу 2019. године, забрањује паљење корова и другог пољопривредног отпада без претходног обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице и предузимања свих неопходних радњи с циљем спречавања ширења ватре. Овим законом дефинисана је новчана казна од 100 до 1.000 КМ за физичко лице које пали коров и други пољопривредни отпад, без претходног обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице и уколико не предузме све неопходне радње у циљу спречавања ширења ватре.
Да је број интервенција из годину у годину све већи, потврђују подаци који наводе да је 2020. године забиљежено 1.953 пожара, док је та бројка 2021. године порасла до 2.239 пожара годишње.
"Тренутно су пожари активни широм Српске, ватрогасци су свакодневно на терену и имају пуне руке посла, те једва све стижу", казали су из Ватрогасног савеза РС.
Додали су да на мјесечном нивоу имају и по 100 пожара, као што је случај у Приједору, док је у Лакташима за исти период било 60 интервенција.
Истакли су да је ударни мјесец за пожаре управо март, када грађани пале коров и други пољопривредни отпад, а за сличну ситуацију спремни су и у августу, када је сушно раздобље и високе температуре погодују лаком ширењу пожара.
На питање о најчешћим локалитетима пожара, из Ватрогасног савеза су истакли да пожари дивљају широм РС, те да их је прошле године највише забиљежено у Требињу, гдје је ватра горјела 232 пута.
Из Градске управе Бањалука су истакли за "Независне" да је само у периоду од 1. јануара до 24. марта ове године на гашењу пожара отвореног простора интервенисано 72 пута.
Како су нагласили из Полицијске управе Бањалука, током претходног викенда су евидентирана 32 пожара суве траве и ниског растиња, који су се проширили и захватили помоћне објекте и воћњаке, што је резултирало материјалном штетом.
"Полиција ће и у наредном периоду предузимати законом прописане мјере против лица која су изазвала пожар и тиме угрозила животе и здравље људи, те причинила материјалну штету", навели су из Полицијске управе Бањалука.
Ситуација није много мирнија ни на територији општине Мркоњић Град, чија је Полицијска управа током протеклог викенда забиљежила пет пожара ниског растиња, који су резултирали материјалном штетом.
(Независне)
