Морталитет гута мале општине
БАЊАЛУКА - Само по основу природног прираштаја у посљедње три године Република Српска остала је без 22.956 становника и у овом тренутку нема општине, града или регије у Републици Српској у којој има више рођених него умрлих.
Ако би се овим темпом наставило, што је извјесно, проста математика говори да ће, најдаље за 50 година Српска бити пуста.
У овом тренутку међу најугроженијим су мале локалне заједнице у којима се плач дјетета готово и не чује.
Рецимо, у општини Пелагићево у посљедње двије године рођено је по једно дијете, а умирало више од 70 становника, а слична ситуација је и у Доњем Жабару, Калиновику, Новом Горажду, Источном Дрвару, Купресу итд.
За демографе и стручњаке ово је нормално јер, како кажу, највећи број становника Српске је око 60 година и готово је сигурно, број умрлих у неком догледном периоду биће и већи, али наглашавају да је кључно одржати рађање на овом нивоу јер ни ту процјене нису оптимистичне.
У 2019. години у Републици Српској рођено је 9.274 дјеце, а умро 15.081 становник, у 2020. ситуација је била још гора јер је рођено укупно 9.161 дијете, а умрла су 16.582 становника, док је у 2021. години рођено 9.274 дјеце, а умрло чак 19.002 људи.
"Нама наталитет не представља толику пријетњу колико морталитет, јер ако погледамо старосну структуру, нама је најбројнији контингент становништва 60, 65 или 70 година и то су генерације рођене након Другог свјетског рата", рекао је за "Независне новине" Александар Мајић са Катедре за друштвену географију и демографију Природно-математичког факултета у Бањалуци.
Он каже да, уколико се не може утицати на морталитет, може на рађање, али да ни ту не треба бити оптимиста, већ реалан, и циљ треба да буде да годишње остане око 9.000 рођене дјеце у Републици Српској.
"То ће бити тешко, све мање је репродуктивних жена и оних којих рађају. Примарни циљ треба бити, не повећање, већ задржавање рађања, али и то ће бити тешко", нагласио је Мајић, наглашавајући да је исто стање и региону, Бугарској и источној Европи.
Када је ријеч о рађању и умирању, слична је ситуација и у развијеним земљама, међутим оне приливом становништва компензују негативан природни прираштај, на шта БиХ не може рачунати.
И Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова Републике Српске, каже да је демографска слика у Српској суморна, посебно у мањим локалним заједницама, одакле људи одлазе у веће центре, што ће довести до тога да ће се дугорочно највећи број тих локалних заједница угасити.
"Спас је учинити те локалне заједнице финансијски стабилним и формирати фонд за неразвијене и изразито неразвијене локалне заједнице да се финансијски стабилизују. Тешко ћемо спријечити негативне демографске трендове, али их можемо успорити и јачати како бисмо чекали нови вал доласка у њих или развој привредних субјеката у тим локалним заједницама. Локалне заједнице немају снагу. Сви ми имамо неке своје мјере, али оне су краткорочне и слаби су им ефекти, међутим оне морају да постоје", рекао је Ћосић.
Независне новине
Ако би се овим темпом наставило, што је извјесно, проста математика говори да ће, најдаље за 50 година Српска бити пуста.
У овом тренутку међу најугроженијим су мале локалне заједнице у којима се плач дјетета готово и не чује.
Рецимо, у општини Пелагићево у посљедње двије године рођено је по једно дијете, а умирало више од 70 становника, а слична ситуација је и у Доњем Жабару, Калиновику, Новом Горажду, Источном Дрвару, Купресу итд.
За демографе и стручњаке ово је нормално јер, како кажу, највећи број становника Српске је око 60 година и готово је сигурно, број умрлих у неком догледном периоду биће и већи, али наглашавају да је кључно одржати рађање на овом нивоу јер ни ту процјене нису оптимистичне.
У 2019. години у Републици Српској рођено је 9.274 дјеце, а умро 15.081 становник, у 2020. ситуација је била још гора јер је рођено укупно 9.161 дијете, а умрла су 16.582 становника, док је у 2021. години рођено 9.274 дјеце, а умрло чак 19.002 људи.
"Нама наталитет не представља толику пријетњу колико морталитет, јер ако погледамо старосну структуру, нама је најбројнији контингент становништва 60, 65 или 70 година и то су генерације рођене након Другог свјетског рата", рекао је за "Независне новине" Александар Мајић са Катедре за друштвену географију и демографију Природно-математичког факултета у Бањалуци.
Он каже да, уколико се не може утицати на морталитет, може на рађање, али да ни ту не треба бити оптимиста, већ реалан, и циљ треба да буде да годишње остане око 9.000 рођене дјеце у Републици Српској.
"То ће бити тешко, све мање је репродуктивних жена и оних којих рађају. Примарни циљ треба бити, не повећање, већ задржавање рађања, али и то ће бити тешко", нагласио је Мајић, наглашавајући да је исто стање и региону, Бугарској и источној Европи.
Када је ријеч о рађању и умирању, слична је ситуација и у развијеним земљама, међутим оне приливом становништва компензују негативан природни прираштај, на шта БиХ не може рачунати.
И Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова Републике Српске, каже да је демографска слика у Српској суморна, посебно у мањим локалним заједницама, одакле људи одлазе у веће центре, што ће довести до тога да ће се дугорочно највећи број тих локалних заједница угасити.
"Спас је учинити те локалне заједнице финансијски стабилним и формирати фонд за неразвијене и изразито неразвијене локалне заједнице да се финансијски стабилизују. Тешко ћемо спријечити негативне демографске трендове, али их можемо успорити и јачати како бисмо чекали нови вал доласка у њих или развој привредних субјеката у тим локалним заједницама. Локалне заједнице немају снагу. Сви ми имамо неке своје мјере, али оне су краткорочне и слаби су им ефекти, међутим оне морају да постоје", рекао је Ћосић.
Независне новине