БАЊАЛУКА - Само по основу природног прираштаја у посљедње три године Република Српска остала је без 22.956 становника и у овом тренутку нема општине, града или регије у Републици Српској у којој има више рођених него умрлих.

Ако би се овим темпом наставило, што је извјесно, проста математика говори да ће, најдаље за 50 година Српска бити пуста.

У овом тренутку међу најугроженијим су  мале локалне заједнице у којима се плач дјетета готово и не чује.

Рецимо, у општини Пелагићево у посљедње двије године рођено је по једно дијете, а умирало више од 70 становника, а слична ситуација је и у Доњем Жабару, Калиновику, Новом Горажду, Источном Дрвару, Купресу итд.

За демографе и стручњаке ово је нормално јер, како кажу, највећи број становника Српске је око 60 година и готово је сигурно, број умрлих у неком догледном периоду биће и већи, али наглашавају да је кључно одржати рађање на овом нивоу јер ни ту процјене нису оптимистичне.

У 2019. години у Републици Српској рођено је 9.274 дјеце, а умро 15.081 становник, у 2020. ситуација је била још гора јер је рођено укупно 9.161 дијете, а умрла су 16.582 становника, док је у 2021. години рођено 9.274 дјеце, а умрло чак 19.002 људи.

"Нама наталитет не представља толику пријетњу колико морталитет, јер ако погледамо старосну структуру, нама је најбројнији контингент становништва 60, 65 или 70 година и то су генерације рођене након Другог свјетског рата", рекао је за "Независне новине" Александар Мајић са Катедре за друштвену географију и демографију Природно-математичког факултета у Бањалуци.

Он каже да, уколико се не може утицати на морталитет, може на рађање, али да ни ту не треба бити оптимиста, већ реалан, и циљ треба да буде да годишње остане око 9.000 рођене дјеце у Републици Српској.

"То ће бити тешко, све мање је репродуктивних жена и оних којих рађају. Примарни циљ треба бити, не повећање, већ задржавање рађања, али и то ће бити тешко", нагласио је Мајић, наглашавајући да је исто стање и региону, Бугарској и источној Европи.

Када је ријеч о рађању и умирању, слична је ситуација и у развијеним земљама, међутим оне приливом становништва компензују негативан природни прираштај, на шта БиХ не може рачунати.

И Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова Републике Српске, каже да је демографска слика у Српској суморна, посебно у мањим локалним заједницама, одакле људи одлазе у веће центре, што ће довести до тога да ће се дугорочно највећи број тих локалних заједница угасити.

"Спас је учинити те локалне заједнице финансијски стабилним и формирати фонд за неразвијене и изразито неразвијене локалне заједнице да се финансијски стабилизују. Тешко ћемо спријечити негативне демографске трендове, али их можемо успорити и јачати како бисмо чекали нови вал доласка у њих или развој привредних субјеката у тим локалним заједницама. Локалне заједнице немају снагу. Сви ми имамо неке своје мјере, али оне су краткорочне и слаби су им ефекти, међутим оне морају да постоје", рекао је Ћосић.


​Независне новине