Учесници "Тузланске колоне", који су у нападу муслиманских снага 15. маја 1992. године на војнике ЈНА у Тузли задобили повреде од којих су данас инвалиди, и послије 30 година чекају да правда буде задовољена и кажњени одговорни за злочин на Брчанској Малти.

Радојица Илић, тада је задобио повреде због којих је данас 80 одсто инвалид, каже да све вријеме чека одговор на исто питање - када ће бити задовољена правда због зла које се догодило на Брчанској малти?

"Брчанска малта је мјесто злочина", рекао је Илић и нагласио да Срби данас само желе да прислуже свијеће и одају почаст страдалима и никада ту не долазе ради провокације, јер нису провоцирали ни 15. маја 1992. године.

Илић је изразио наду да ће овај предмет бити процесуиран до краја и да ће одговарати сви који се налазе на листи одговорних.

"Добили смо образложење да нема материјално-техничких доказа за те људе, а доказ су 54 убијена, рањени и заробљени. То је једина истина са Брчанске малте", нагласио је Илић.

Славко Новаковић, који је преживио "Тузланску колону" и данас је инвалид, поручио је да су, за оне који су пострадали 15. маја 1992. године, три деценије много за чекање правде.

"Не губимо наду. Сигуран сам да ће доћи до процесуирања. Правда јесте далека, али је достижна. Морају бити кажњени сви - од Селима Бешлагића, као тадашњег градоначелника и човјека који у свему овоме, сигурно, има најпрљавије руке, до свих његових најближих сарадника", рекао је Новаковић новинарима у Тузли.

Он каже да су највећа несрећа за пострадале тужилаштва, како БиХ, тако и дио оних који су одговорни у Београду.

"Онај несретни Вукчевић и Векарић нису одрадили ово како је требало. Морају бити кажњени одговорни за ово злодјело. Ничим ми то нисмо изазвали. Ми смо само били грађани, како овог града, тако и сусједних општина, који су се повлачили из Тузле према Бијељини и СРЈ", појаснио је Новаковић.

Новаковић је указао да никаква борба није замишљена, нити се могла водити на овој улици, Брчанској малти у Тузли, већ је то био проток људи и материјално-техничких добара, који су нападнути са свих страна.

Градоначелник Љубиша Петровић рекао је да је Бијељина постала уточиште за неколико хиљада Срба са подручја Тузле.

"Бијељина је тада отворила и срце и душу", рекао је Петровић и додао да је битно у миру обиљежавати сјећање на невино страдале.

Према најављеном протоколу обиљежавања три деценије од страдања војника ЈНА у "Тузланској колони", аутобуси се сада враћају у Бијељину, на градско гробље Пучиле, гдје ће код спомен-костурнице у 12.30 часова бити служен парастос и положени вијенци и цвијеће, док је за 12.45 часова предвиђено обраћање званичника.

Муслиманске снаге 15. маја 1992. године напале су колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требала да напусти тузланску касарну приликом чега су убијена 54 припадника ЈНА, 78 рањено, док су 44 припадника ЈНА заробљена од којих су петорица касније убијена, а остали злостављани и мучени.

Напад на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне "Хусинска буна", извршен је из засједе.

Тузланску колону, у којој је било 600 војника и њихових старјешина, те 200 моторних возила напали су припадници муслиманског МУП-а, Територијалне одбране и "Зелених беретки".


Независне новине / Инфо Бијељина