Аустрија је земљама чланицама Европске уније представила нови нон пејпер, односно документ у којем се залаже за нови приступ земљама Западног Балкана. Документом је предвиђена постепена интеграција у ЕУ. Повод за нову иницијативу је рат у Украјини те страховање да би стабилност Западног Балкана могла да буде угрожена. За сада о новим идејама нема реакције Њемачке и Француске.
 

Нови нон папер појавио се у европским круговима. Овај пут неформални докумет стиже као приједлог Аустрије. Медији, који су имали увид у документ, наводе да Аустрија тражи постепено интегрисање у политику ЕУ, а први корак би требао бити позив земљама западног Балкана на учешће у неформалним састанцима Вијећа Уније. У документу, тврде, да се спомиње и прогресивна интеграција земаља у заједничком тржишту, инклузија у трговинским и пореским политикама, те учешће у климатским и енергетским политикама ЕУ. Аустрија сматра да земље требају имати и приступ европским фондовима, што би био велики подстицај. Истовремено, од словенског предсједника стиже иницијатива да Европска унија да БиХ статус кандидата без услова и преговора.

"ЕУ би ту инвестирала у мир, стабилност, благостање и ЕУ перспективу БиХ и због тог првог потеза накнадно би затражила да испуни увјете, БиХ треба да се извуче из зачараног круга у којем нема никаквог напретка ни статуса као ни у једној држави Западног Балкана", ријечи су предсједника Словеније Борута Пахора.

И све су ове иницијативе повезане, тврде познаваоци политике на еуропском терену. Треба знати да је за било какав потез о проширењу кључан договор Њемачке и Француске, а њега нема. Реалност је да нема политичке воље унутра Уније за процес придруживања, наводи Зијад Бећировић.

"То су заиста невјероватне ствари, али треба разумјети Пахора из разлога што он већ ради кампању да би био специјални изасланик ЕУ за Западни Балкан пошто му мандат предсјеника истиче у децембру ове године, а Аустрија због самог престижа у регији, јер она ипак губи ту утакмицу с већим земљама", истиче Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије.

Приједлози свјежи, те нема реакције њемачке. Ипак, став Њемачке је познат од раније - кандидатски пут поплочан је реформским условима које земље Западног Балкана морају испунити. Ситуацију, наводе аналитичари, компликује и то што је кредибилитет политике проширења изгубљен, али и блокиран унутар самих чланица ЕУ.

"Вјерујем да ће њемачка Влада одбити приједлог предсједника Пахора да се даје кандидатски статус БиХ без икаквих испуњених услова, а на другој страни имамо тај аустријски приједлог из којег се већ видјело, типа међукорака у процесу ЕУ интеграција држава потенцијалних кандидата, типа ранијег приступа структуралним фондовима ЕУ, нисам видио званичну позицију њемачке, али претпоставке су Берлин има резерви према таквим приједлозима", каже Бодо Вебер, њемачки политички аналитичар.

Статус кандидата био би одличан потез да се ствари у БиХ покрену с мртве тачке, мишљења су домаћи аналитичари. Али за то нема нити једног разлога, што показује чињеница да од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању домаћи политичари нису урадили ништа.

"Није то питање више формалних корака, није питање да ли ће бих добити кандидатски статус, да ли ће добити датум започињања преговора, колико морамо бити свјесни чињенице да се у БиХ апсолутно ништа не чини на том пољу, дакле подцртат ћу још једном-апсолутно ништа", сматра политички аналитичар Аднан Хускић.

У којем правцу ће се ствари одвијати, можда буде јасније на предстојећем самиту лидера чланица Европске уније и земаља Западног Балкана. Да ли постоји политичка воља за европску будућност Западног Балкана или пак дјеловање овог дијела Европе у складу с европским смјерницама, али наспрам Русије.


БХРТ