- Запослени у Уставном суду БиХ, којима је одобрен приступ бизнис картици за плаћање одређених трошкова нису је користили само за прописане намјене, док су, с друге стране, надлежни кренули у набавку опреме за коју нису имали готово нимало новца.

На то је упозорено у ревизорском извјештају о раду Уставног суда БиХ који је објавила Канцеларија за ревизију са сједиштем у Сарајеву.

Иако је на адресу тог суда испостављено позитивно мишљење, ревизори су надлежнима скренули пажњу на неефикасно и неефективно успостављање система јавних интерних финансијских контрола.

Ревизијом су, како је наведено, уочене слабости у функционисању контрола које се односе на досљедну примјену интерног акта којим је дефинисана процедура коришћења бизнис картице. Уставни суд је, наиме, 2003. године донио одлуку о коришћењу те картице, а измијењена је и допуњена 2011. Одлуком је прецизирано да су лица која су овлашћена за коришћење бизнис картице предсједник Уставног суда БиХ, шеф Кабинета предсједника, као и генерални секретар, износ лимита задужења је до 10.000 КМ, а прописано је за које намјене се може користити. Тим актом је дефинисано да се бизнис картица користи за плаћање трошкова путовања на основу отвореног путног налога у земљи и иностранству, као што су трошкови превоза, хотелски смјештај, репрезентације и слично.

- Међутим утврђено је да се бизнис картица осим за коришћење предвиђено интерним актом користи и за друге сврхе, односно за плаћања других, редовних трошкова насталих у земљи - пише у извјештају, гдје је подвучено да је потребно обезбиједити пуно поштовање интерног акта.

Надлежнима је указано и на то да су, и поред чињенице да Закон о буџету институција за 2021. није усвојен, покретали активности и пројекте. Наиме, иако је преструктурирањем средстава обезбијеђено 2.000 КМ на позицији унајмљивање имовине и опреме, а на основу чега је извршена измјена плана јавних набавки и у децембру покренут поступак јавне набавке закупа рачунарске опреме. Процијењена вриједност набавке је 80.000 КМ без ПДВ-а, уз планирање закључења оквирног споразума на период од пет година. За покретање поступка набавке није извршена студија оправданости, нити је сачињен детаљан план финансирања, односно није обезбијеђен новац за реализацију пројекта.

- Уважавајући чињенице које наводи суд, да је компјутерска опрема којом располаже застарјела и да не одговара тренутним захтјевима и потребама, ипак сматрамо да покретање набавке и стварање обавеза без претходно обезбијеђених средства није препоручљиво и у супротности је са ставом Министарства финансија и трезора БиХ, који је заступан током цијелог периода привременог финансирања, наводећи да буџетски корисници не могу започињати нове или проширене програме и активности док новац не буде одобрен у буџету - наведено је.

Уставни суд БиХ лани је потрошио укупно 5,72 милиона КМ. Највише новца је искеширано за бруто плате 4,97 милиона, затим за накнаде трошкова запослених 340.000 те за уговорене и друге посебне услуге 190.000 марака.

Организација

Уставни суд има девет чланова, од чега четири члана бира Представнички дом ФБиХ, два члана Народна скупштина, а преостале именује предсједник Европског суда за људска права, што је посљедњих година спорно за Српску. Именоване судије могу остати у служби до 70 година, а на платној листи Уставног суда на крају прошле године било је 96 лица.

(Глас Српске)