Државе чланице Европске уније одликују се различитим врстама шума које су изузетно важан обновљиви ресурс. Оне нуде станиште за животиње и средства која омогућавају живот људи.

Без њих је немогуће ублажити климатске промјене и заштити земљиште од ерозије и спријечити површинско отицање воде и поплаве. Нажалост, оне ових дана страдавају усљед великих пожара који су захватили бројне земље.

Највеће шуме на сјеверу

Захваљујући климатској разноликости, типовима земљишта, топографији и надморској висини, биљни свијет шума је веома богат. Европа је дом за око 500 врста дрвећа, а најзаступљеније су листопадне врсте. Најчешћи су родови бреза, јоха, врба, храст, граб, буква, љешњак, јасен, чемпрес, бор, јела, оморика, ариш, топола и многи други. Велика је заступљеност дивљег воћа, а посебно дивљих јабука, крушака и трешњи.

Заступљеност шумских површина у ЕУ према Еуростату
​
Према подацима Еуростата, у 2020. години 43,9 одсто укупне површине ЕУ су покривале шуме. Њихова површина је заузимала 180 милиона хектара. Највеће површине под шумом је имала Шведска 30,3 милиона хектара, а затим Шпанија, 28 милиона хектара.

Када се посматра укупна површина под шумом Финска је имала 76,1 посто површине покривене шумском вегетацијом, а Шведска 74,5 посто.

Најмању заступљеност шумских површина има Малта са само 1,7 одсто, а ова држава је имала и најмању површину од само 530 хектара.


Агроклуб