Све више илегалаца у БиХ
САРАЈЕВО - Служба за послове са странцима у БиХ у прошлој години имала је пуне руке посла. То потврђује извјештај о Миграционом профилу БиХ за 2021. годину, у коме се наводи да је број изречених мјера према странцима у односу на 2020. годину већи за 30 одсто, а највише издатих мјера када је у питању илегалан боравак у држави односио се на рјешења о протјеривању и рјешења о отказу сталног боравка.
Такође, надлежни процјењују да БиХ пријети додатни прилив миграната.
Подсјетимо, мјере које се предузимају према странцима због откривања илегалног боравка укључују: отказ безвизног боравка, отказ сталног боравка, отказ безвизног или привременог боравка с протјеривањем, рјешења о протјеривању, стављање странаца под надзор и присилно удаљење странаца из БиХ.
У 2021. години странцима су укупно изречене 2.472 мјере, што је за 29,42 одсто више него 2020. године, када је било изречено 1.910 мјера.
"Највише изречених мјера карактеришу рјешења о отказу сталног боравка, којих је у 2021. било 62, што је чак 342,86 одсто више него годину раније, када је ових лица било 14. Када су у питању рјешења о отказу безвизног или привременог боравка, ова мјера изречена је за 444 особе. Поред тога, за још 23 лица је изречено рјешење о отказу безвизног или привременог боравка с протјеривањем, а занимљиво је да у 2020. години није издата ниједна мјера по овом основу", стоји у извјештају.
Највећи број рјешења о отказу боравка је издато држављанима Турске, Србије и Хрватске, што представља 73,3 одсто од укупног броја отказа боравка.
"Најчешћи разлог за доношење рјешења о отказу безвизног или привременог боравка је зато што су се измијениле околности на основу којих су одобрени и због обављања дјелатности за које је потребна радна дозвола, а исту странац не посједује", пише у овом извјештају, у коме се као чест разлог за отказ привременог боравка наводи и то што су поједини странци стекли држављанство БиХ након боравка у држави дужег од годину дана.
У документу се, између осталог, наводи да је у односу на 2020. годину уочено повећање дужине боравка, смјештаја под надзор страних држављана у Имиграциони центар и протјеривања, што се доводи у везу с повећаним бројем илегалних миграната који су с подручја Србије, као и с подручја Црне Горе илегално долазили у БиХ.
"У наредном периоду реално је очекивати већи број илегалних миграната из земаља високог миграционог ризика, који континуирано у групама настоје користити територију БиХ, према њиховим изјавама, као транзитно подручје на путу према земљама ЕУ", предвиђају надлежни, који тврде да је повећан прилив илегалних миграната посљедица мјера које ЕУ предузима на својим вањским границама и активности које су предузимале бх. институције.
"У овом извјештајном периоду забиљежене су појаве миграционих кретања која су усмјерена преко територија Румуније, Бугарске, Мађарске и отварање нове руте преко Бјелорусије", пише у извјештају.
Када је у питању стављање странаца под надзор, у 2021. години укупно је 612 странаца стављено под надзор у Имиграциони центар, што је повећање од 18,83 одсто у односу на 2020. годину.
"Највећи број илегалних миграната били су држављани Турске, Пакистана, Авгаснистана, Србије и Бангладеша. Такође, у 2021. години 299 особа смјештено је на блажу мјеру надзора", подаци су Службе за послове са странцима БиХ.
Мјера коју предузима Служба је и присилно удаљење из БиХ, којом се странцу налаже напуштање државе уколико он добровољно не жели испунити тај налог.
"Током 2020. године донесено је 1.209 рјешења о протјеривању, док је у 2021. години то износило 1.353, што представља повећање од 11,91 одсто", стоји у извјештају, у којем се наводи и да је присилно удаљење извршено само у једном случају.
Осим тога, од 2012. до 2021. године по добровољном основу 1.283 страна држављанина напустила су БиХ, док је у истом периоду азил у БиХ затражило 3.467 особа (у 2021. години захтјев за азил поднијело 167 странаца).
Глас Српске
Такође, надлежни процјењују да БиХ пријети додатни прилив миграната.
Подсјетимо, мјере које се предузимају према странцима због откривања илегалног боравка укључују: отказ безвизног боравка, отказ сталног боравка, отказ безвизног или привременог боравка с протјеривањем, рјешења о протјеривању, стављање странаца под надзор и присилно удаљење странаца из БиХ.
У 2021. години странцима су укупно изречене 2.472 мјере, што је за 29,42 одсто више него 2020. године, када је било изречено 1.910 мјера.
"Највише изречених мјера карактеришу рјешења о отказу сталног боравка, којих је у 2021. било 62, што је чак 342,86 одсто више него годину раније, када је ових лица било 14. Када су у питању рјешења о отказу безвизног или привременог боравка, ова мјера изречена је за 444 особе. Поред тога, за још 23 лица је изречено рјешење о отказу безвизног или привременог боравка с протјеривањем, а занимљиво је да у 2020. години није издата ниједна мјера по овом основу", стоји у извјештају.
Највећи број рјешења о отказу боравка је издато држављанима Турске, Србије и Хрватске, што представља 73,3 одсто од укупног броја отказа боравка.
"Најчешћи разлог за доношење рјешења о отказу безвизног или привременог боравка је зато што су се измијениле околности на основу којих су одобрени и због обављања дјелатности за које је потребна радна дозвола, а исту странац не посједује", пише у овом извјештају, у коме се као чест разлог за отказ привременог боравка наводи и то што су поједини странци стекли држављанство БиХ након боравка у држави дужег од годину дана.
У документу се, између осталог, наводи да је у односу на 2020. годину уочено повећање дужине боравка, смјештаја под надзор страних држављана у Имиграциони центар и протјеривања, што се доводи у везу с повећаним бројем илегалних миграната који су с подручја Србије, као и с подручја Црне Горе илегално долазили у БиХ.
"У наредном периоду реално је очекивати већи број илегалних миграната из земаља високог миграционог ризика, који континуирано у групама настоје користити територију БиХ, према њиховим изјавама, као транзитно подручје на путу према земљама ЕУ", предвиђају надлежни, који тврде да је повећан прилив илегалних миграната посљедица мјера које ЕУ предузима на својим вањским границама и активности које су предузимале бх. институције.
"У овом извјештајном периоду забиљежене су појаве миграционих кретања која су усмјерена преко територија Румуније, Бугарске, Мађарске и отварање нове руте преко Бјелорусије", пише у извјештају.
Када је у питању стављање странаца под надзор, у 2021. години укупно је 612 странаца стављено под надзор у Имиграциони центар, што је повећање од 18,83 одсто у односу на 2020. годину.
"Највећи број илегалних миграната били су држављани Турске, Пакистана, Авгаснистана, Србије и Бангладеша. Такође, у 2021. години 299 особа смјештено је на блажу мјеру надзора", подаци су Службе за послове са странцима БиХ.
Мјера коју предузима Служба је и присилно удаљење из БиХ, којом се странцу налаже напуштање државе уколико он добровољно не жели испунити тај налог.
"Током 2020. године донесено је 1.209 рјешења о протјеривању, док је у 2021. години то износило 1.353, што представља повећање од 11,91 одсто", стоји у извјештају, у којем се наводи и да је присилно удаљење извршено само у једном случају.
Осим тога, од 2012. до 2021. године по добровољном основу 1.283 страна држављанина напустила су БиХ, док је у истом периоду азил у БиХ затражило 3.467 особа (у 2021. години захтјев за азил поднијело 167 странаца).
Глас Српске
