ЗА ЕЛЕКТРИЧНИ ТРОТИНЕТ ВАМ ОД САДА ТРЕБА "ВОЗАЧКА"
Foto: Ilustracija
Сви власници и возачи електричних тротинета (скутера) сада морају посједовати идентификациону потврду за своје возило.
У Републици Српској је почела примјена Правилника о начину и поступку издавања идентификационе потврде за лако лично електрично возило, на основу Закона о измјенама и допунама Закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске.
Правилником је прописан изглед, начин, поступак издавања и начин наплате накнаде за издавање идентификационе потврде и идентификационе наљепнице за ове возила.
"Подсјећамо јавност да је измјенама Закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске прописано да је лако лично електрично возило - електрични тротинет, електрични скејтборд, хаверборд, сегвеј и слично, возило на точковима које се дјелимично или потпуно користи као моторно возило за превоз једног лица на јавној, односно приватној површини и које се, између осталог креће максималном брзином до 25 км/х", речено је у Министарству саобраћаја и веза РС у детаљном саопштењу.
Појаснили су да се ова возила разврставају у четири класе: класа 1 – возила максималне конструктивне брзине до 6 км/х, без система самобалансирања и сједишта; класа 2 – возила максималне конструктивне брзине до 25 км/х, без система самобалансирања и сједишта; класа 3 – возила максималне конструктивне брзине до 6 км/х, са системом самобалансирања и сједиштем или без сједишта; класа 4 – возила максималне конструктивне брзине до 25 км/х, са системом самобалансирања и сједиштем или без сједишта.
Све варијанте морају обавезно бити опремљене ограничивачем брзине којим се обезбјеђује да се не прелази максимална конструктивна брзина. Неопходно је да посједују предњи и задњи катадиоптер, уређаје за давање звучних сигнала, с тим да су возила класе 2 и класе 4 обавезно опремљена предњим и задњим свјетлом за освјетљавање пута.
"Прописи из области безбједности саобраћаја којима је уређено кретање пјешака примјењују се и на лице које користи лако лично електрично возило класе 1 и класе 3 (за класу 1 и класу 3 нема старосног ограничења), с тим да лице које користи лако лично електрично возило класе 1 и класе 3 је обавезно да посједује идентификациону потврду за лако лично електрично возило с којим се креће", наводе у министарству.
"Прописи из области безбједности саобраћаја којима је уређен саобраћај бицикала примјењују се и на лице које користи лако лично електрично возило класе 2 и класе 4, с тим да лице које користи лако лично електрично возило класе 2 и класе 4 обавезно је да посједује идентификациону потврду, има више од 14 година, посједује потврду о познавању прописа о безбједности саобраћаја на путевима или возачку дозволу којом се доказује право управљања возилом било које категорије и да за вријеме вожње носи на глави закопчану заштитну кацигу", објашњено је у саопштењу.
Законом о измјенама и допунама Закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске је прописано да станица за технички преглед издаје идентификациону потврду и наљепницу за лако лично електрично возило. Осим тога, прописано је да трошкове издавања идентификационе потврде и наљепнице сноси тражилац идентификационе потврде и наљепнице, у износу од 20 КМ.
"Корисник лаког личног електричног возила подноси станици техничког прегледа (станица) захтјев за издавање идентификационе потврде и наљепнице са потребном документацијом. Контролор на станици, на основу приложене документације и визуелног прегледа лаког личног електричног возила, утврђује његове техничке карактеристике, попуњава, потписује и овјерава идентификациони лист. На основу увида у комплетну документацију произвођача лаког личног електричног возила, доказа о уплати трошкова и идентификационог листа, водитељ станице уноси податке у ЈИС (Јединствени информациони систем) и сачињава електронску форму идентификационе потврде. Након тога водитељ станице издаје идентификациону потврду и наљепницу. Контролор на станици обавезно поставља наљепницу на видном мјесту лаког личног електричног возила", појашњавају у Министарству.
Подносилац захтјева за идентификациону потврду и наљепницу може бити само пунољетно лице. Уз захтјев, корисник обавезно прилаже доказ о уплати трошкова за издавање идентификационе потврде и наљепнице, те оригинал документацију произвођача за лако лично електрично возило, која се враћа подносиоцу захтјева, а копију чува станица. Лако лично електрично возило за које корисник подноси захтјев обавезно се мора налазити на станици приликом подношења захтјева и издавања идентификационе потврде и наљепнице. Ова возила не подлијежу техничком прегледу, како је то дефинисано Правилником о техничким прегледима возила.
Према Закону, минимална казна за непоштовање прописа износи 100 КМ, а уколико се уплата изврши у року од 7 дана, казна је умањена за половину износа - 50 КМ.
(Мондо)
У Републици Српској је почела примјена Правилника о начину и поступку издавања идентификационе потврде за лако лично електрично возило, на основу Закона о измјенама и допунама Закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске.
Правилником је прописан изглед, начин, поступак издавања и начин наплате накнаде за издавање идентификационе потврде и идентификационе наљепнице за ове возила.
"Подсјећамо јавност да је измјенама Закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске прописано да је лако лично електрично возило - електрични тротинет, електрични скејтборд, хаверборд, сегвеј и слично, возило на точковима које се дјелимично или потпуно користи као моторно возило за превоз једног лица на јавној, односно приватној површини и које се, између осталог креће максималном брзином до 25 км/х", речено је у Министарству саобраћаја и веза РС у детаљном саопштењу.
Појаснили су да се ова возила разврставају у четири класе: класа 1 – возила максималне конструктивне брзине до 6 км/х, без система самобалансирања и сједишта; класа 2 – возила максималне конструктивне брзине до 25 км/х, без система самобалансирања и сједишта; класа 3 – возила максималне конструктивне брзине до 6 км/х, са системом самобалансирања и сједиштем или без сједишта; класа 4 – возила максималне конструктивне брзине до 25 км/х, са системом самобалансирања и сједиштем или без сједишта.
Све варијанте морају обавезно бити опремљене ограничивачем брзине којим се обезбјеђује да се не прелази максимална конструктивна брзина. Неопходно је да посједују предњи и задњи катадиоптер, уређаје за давање звучних сигнала, с тим да су возила класе 2 и класе 4 обавезно опремљена предњим и задњим свјетлом за освјетљавање пута.
"Прописи из области безбједности саобраћаја којима је уређено кретање пјешака примјењују се и на лице које користи лако лично електрично возило класе 1 и класе 3 (за класу 1 и класу 3 нема старосног ограничења), с тим да лице које користи лако лично електрично возило класе 1 и класе 3 је обавезно да посједује идентификациону потврду за лако лично електрично возило с којим се креће", наводе у министарству.
"Прописи из области безбједности саобраћаја којима је уређен саобраћај бицикала примјењују се и на лице које користи лако лично електрично возило класе 2 и класе 4, с тим да лице које користи лако лично електрично возило класе 2 и класе 4 обавезно је да посједује идентификациону потврду, има више од 14 година, посједује потврду о познавању прописа о безбједности саобраћаја на путевима или возачку дозволу којом се доказује право управљања возилом било које категорије и да за вријеме вожње носи на глави закопчану заштитну кацигу", објашњено је у саопштењу.
Законом о измјенама и допунама Закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске је прописано да станица за технички преглед издаје идентификациону потврду и наљепницу за лако лично електрично возило. Осим тога, прописано је да трошкове издавања идентификационе потврде и наљепнице сноси тражилац идентификационе потврде и наљепнице, у износу од 20 КМ.
"Корисник лаког личног електричног возила подноси станици техничког прегледа (станица) захтјев за издавање идентификационе потврде и наљепнице са потребном документацијом. Контролор на станици, на основу приложене документације и визуелног прегледа лаког личног електричног возила, утврђује његове техничке карактеристике, попуњава, потписује и овјерава идентификациони лист. На основу увида у комплетну документацију произвођача лаког личног електричног возила, доказа о уплати трошкова и идентификационог листа, водитељ станице уноси податке у ЈИС (Јединствени информациони систем) и сачињава електронску форму идентификационе потврде. Након тога водитељ станице издаје идентификациону потврду и наљепницу. Контролор на станици обавезно поставља наљепницу на видном мјесту лаког личног електричног возила", појашњавају у Министарству.
Подносилац захтјева за идентификациону потврду и наљепницу може бити само пунољетно лице. Уз захтјев, корисник обавезно прилаже доказ о уплати трошкова за издавање идентификационе потврде и наљепнице, те оригинал документацију произвођача за лако лично електрично возило, која се враћа подносиоцу захтјева, а копију чува станица. Лако лично електрично возило за које корисник подноси захтјев обавезно се мора налазити на станици приликом подношења захтјева и издавања идентификационе потврде и наљепнице. Ова возила не подлијежу техничком прегледу, како је то дефинисано Правилником о техничким прегледима возила.
Према Закону, минимална казна за непоштовање прописа износи 100 КМ, а уколико се уплата изврши у року од 7 дана, казна је умањена за половину износа - 50 КМ.
(Мондо)
