БРИТАНСКИ ЧАСОПИС: НОВА РАКЕТА ЗА МЈЕСЕЦ КОЛОСАЛАН ПРОМАШАЈ НАСА
Најновија ракета НАСА колосалан је губитак новца, а лансирање људи у свемир треба препустити приватној индустрији, закључак је британског часописа Тхе Ецономист.
Угледни седмичњак упозорава да је развој досад највеће НАСА ракете Спаце Лаунцх Сyстем (СЛС) у прошлој деценији америчке пореске обвезнике стајао око 23 милијарде долара.
Истовремено индустрија комерцијалних лансирања доживјела је процват.
Тако је компанија СпацеX Елона Маска показала да је могуће направити ракете за вишекратну употребу које могу слати астронауте и терет у свемир за око 50 милиона долара по лансирању. То је далеко мање од двије милијарде долара колико ће стајати свако лансирање СЛС-ом.
У сљедећих шест мјесеци СпацеX ће послати у орбиту ракету Старсхип. То је досад највећа ракета коју је развио СпацеX и највећа у историји.
Висока је око 120 метара, док је њена укупна маса с горивом преко 4.000 тона. Састоји се из два дијела: горњег Старсхипа и доњег погонског Супер Хеавy. Према Масковим плановима, та ракета моћи ће носити сличне корисне терете у свемир као СЛС, али по много нижој цијени.
"С обзиром на све већу конкуренцију компанија као што је Блуе Оригин, у власништву Џефа Безоса, тешко је видјети улогу НАСА надуване ракете СЛС. Да је Конгресу стало до свемирске науке, НАСА ракетни програм би био укинут. НАСА би се умјесто тога усредоточила на дефинисање архитектуре мисија за програм Артемис и ангажирала превоз тамо гдје је то потребно. То је била идеја коју је 2019. године изнио Џим Брајденстајн, тадашњи НАСА администратор, који је такође тврдио да би приватне ракете могле довести Артемис на Мјесец прије него СЛС", истиче Ецономист.
Угледни седмичњак сматра да би администрација предсједника Џоа Бајдена требала усмјерити НАСА напоре на она подручја на којима још не постоји тржиште као што су високоризична научна истраживања, развој технологија за свемирске мисије које помичу границе садашњег знања или проналажење бољих начина за разумијевање и праћење глобалних пријетњи, као што су климатске промјене.
"Само дјелић од 23 милијарде долара потрошених на СЛС могао би направити голему разлику", сматра Тхе Ецономист.
(Независне)
Угледни седмичњак упозорава да је развој досад највеће НАСА ракете Спаце Лаунцх Сyстем (СЛС) у прошлој деценији америчке пореске обвезнике стајао око 23 милијарде долара.
Истовремено индустрија комерцијалних лансирања доживјела је процват.
Тако је компанија СпацеX Елона Маска показала да је могуће направити ракете за вишекратну употребу које могу слати астронауте и терет у свемир за око 50 милиона долара по лансирању. То је далеко мање од двије милијарде долара колико ће стајати свако лансирање СЛС-ом.
У сљедећих шест мјесеци СпацеX ће послати у орбиту ракету Старсхип. То је досад највећа ракета коју је развио СпацеX и највећа у историји.
Висока је око 120 метара, док је њена укупна маса с горивом преко 4.000 тона. Састоји се из два дијела: горњег Старсхипа и доњег погонског Супер Хеавy. Према Масковим плановима, та ракета моћи ће носити сличне корисне терете у свемир као СЛС, али по много нижој цијени.
"С обзиром на све већу конкуренцију компанија као што је Блуе Оригин, у власништву Џефа Безоса, тешко је видјети улогу НАСА надуване ракете СЛС. Да је Конгресу стало до свемирске науке, НАСА ракетни програм би био укинут. НАСА би се умјесто тога усредоточила на дефинисање архитектуре мисија за програм Артемис и ангажирала превоз тамо гдје је то потребно. То је била идеја коју је 2019. године изнио Џим Брајденстајн, тадашњи НАСА администратор, који је такође тврдио да би приватне ракете могле довести Артемис на Мјесец прије него СЛС", истиче Ецономист.
Угледни седмичњак сматра да би администрација предсједника Џоа Бајдена требала усмјерити НАСА напоре на она подручја на којима још не постоји тржиште као што су високоризична научна истраживања, развој технологија за свемирске мисије које помичу границе садашњег знања или проналажење бољих начина за разумијевање и праћење глобалних пријетњи, као што су климатске промјене.
"Само дјелић од 23 милијарде долара потрошених на СЛС могао би направити голему разлику", сматра Тхе Ецономист.
(Независне)
