Имамо више цинка од Русије: БиХ обилује енергијом и ресурсима, али изгледа да све то извозимо :: Semberija INFO ::

 

Имамо више цинка од Русије: БиХ обилује енергијом и ресурсима, али изгледа да све то извозимо


У доба енергетске кризе, док се развијени дио свијета припрема за рестрикције, питамо се шта је са енергијом коју има БиХ.

Какве све сировине имамо и је ли ко бацио око на њих? Да није све тако црно, те да је мајка природа била издашна према нашој земљи знају професори бањалучког ПМФ-а.

Невјероватне ствари имамо и у Босни и Херцеговини. Цинка производимо више него једна велика Русија, у Коњицу имамо највеће свјетско налазиште руде пирофилит, а ово је рецимо полудраги камен опал којег итекако има на планини Озрен.


Професорица хемије на ПМФ-у Сузана Атлагић Готовац поздравила нас је на течном јапанском. Годинама је живјела у земљи излазећег сунца, вратила се јер зна шта су ресурси ове земље.

– Европа пати у том погледу, зависна је од азијских сировина, преко 75% енергетских и минералних сировина се увози. БИХ је доста одржива, имамо своје ресурсе, производимо око 5 пута више електричне енергије него што нам треба. Очигледно је извозимо. Одрживи смо по питању жељеза-стопроцентно, имамо своје жељезо, прерађујемо га у Зеници, чак га извозимо. Већи смо произвођач цинка, концентрата метала цинка, од рецимо Русије, у руднику Сасе производимо више цинка него сва Русија – казала је за Н1.

Са поносом говори и да се чак око 200 научних радника вратило након образовања у иностранству.

– Имамо преко 200 повратника у Бањалуци, доктора , магистара, инжињера, лектора из 18 земаља. Сви се трудимо да донесемо међународна искуства овдје, јер је то кључ за развој било које земље. Већ 17 година је БИХ потписала уговоре, па можемо учествовати у свим финансијским фондовима као и наше колеге из ЕУ. Изговора нема – додала је Атлагић Готовац.

У Бањалуци је реализован Међународни едукативни камп “Материјали без граница” у којем учествује преко 20 европских партнера. Главна тема је управо била европска сарадња о материјалима и енергији. Одобрена укупна средства су 1,8 милиона еура, а у град на Врбасу стигли су млади хемичари из Њемачке, Италија и Мађарске.


Српска инфо / Н1