- Уколико не дође до продужетка Споразума о извозу житарица из Украјине, који је на снази до 22. октобра, вјероватно ће доћи до поскупљења ових производа, али и могуће несташице, како у Европској унији, тако и у БиХ, сматрају саговорници "Независних".
​
Подсјећамо , Споразум о деблокади извоза украјинских житарица потписан је у Истанбулу 22. јула ове године и орочен је на три мјесеца, односно на снази је до 22. октобра. Још се не зна да ли ће бити продужен, а најаве неких руских званичника, који су оставили могућност да договор не буде обновљен, повећавају тензије на тржишту.

Неки аналитичари сматрају да би проблеми због украјинског извоза могли да утичу да цијене европске пшенице поново порасту. Међутим , наглашавају, на свјетско тржиште доспијева и руско жито из одличне жетве, што донекле умањује такве могућности.

Тржиште житарица у Европи је преплављено пшеницом из Русије и Украјине, што је тренутно довело до пада цијена.
Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС и власник компаније "Крајина клас", рекао је да учешће житарица из Украјине није толико заступљено на тржишту Босне и Херцеговине.

"Са друге стране, извори нашег снабдијевања житарица су Србија, Хрватска и Мађарска, ту су биле жетве како треба и није било проблема", навео је Тривић.

На питање шта ће се десити ако Украјина забрани извоз својих житарица након 22. октобра, Тривић одговара да ће вјероватно доћи до поремећаја цијена на тржишту, односно поскупљења.

"Што се тиче количина, мислим да неће бити проблема, јер има довољно житарица. Оно што је проблем јесте то да има пшенице, али трговци неће да је продају, јер траже више цијене. Такође, не може се ни купити нека већа количина пшенице, јер се чека прилика да се екстра заради", истиче Тривић.

Саша Грабовац, предсједник Удружења економиста РС (СWОТ), истакао је за "Независне" да је рат у Украјини узроковао многобројне прекиде ланаца снабдијевања, па тако и у овом стратешком дијелу који се односи на енергију и храну, као и друге важне сировине за индустријску производњу.

"У конкретном случају житарица, евидентно је да су све количине, односно један велики дио који је уговорен да се може извозити договором Украјине и Русије, завршавао на европском тржишту, иако је сама намјера била да се смањи потражња за житарицама у афричким земљама", објаснио је Грабовац.

Истакао је да се у наредном периоду, уколико не дође до договора о наставку извоза из ових земаља, може очекивати сигурно поскупљење житарица, а евентуално и неке несташице.

"У којој мјери ће доћи до поскупљења житарица, али и евентуалне несташице, зависи од многобројних фактора и то ћемо тек видјети", закључио је Грабовац.

(Независне)