Хоће ли Босна и Херцеговина искористити шансу да већ у децембру на самиту Европске уније добије кандидатски статус за чланство? Мјесец дана након што је тако препоручила Европска комисија и поставила одређене услове, чини се да је више скептика него оптимиста. Међу чланицама ЕУ остала је још једна непознаница када је ријеч о прихватању кандидатуре, али недостају позитивни сигнали из Босне и Херцеговине.

Иако означена као велика шанса за Босну и Херцеговину, препорука за кандидатски стаус није створила еуфорију ни са једне стране. Ријеч је о изнуђеном потезу условљеном безбједносним изазовима у Европи који је затекао политичке елите у земљи, које се тако и понашају, каже уредник портала 'Бука' Александар Трифуновић.

"Ја мислим да ми нисмо, на неки начин, ни спремни да се нешто озбиљније ухватимо тог правца према Европској унији. И да ће тај 'статус qуо' да обиљежи једну тако значајну ствар, да смо на поприлично лак начин дошли у овај статус. Ми нисмо то очекивали, изненадило нас је и тако се и понашамо", сматра Трифуновић.

Осам услова који прате препоруку Европске комисије за Босну и Херцеговину годинама представљају несавладиву препреку за домаће власти. Додатни импулс стигао је и након потписивања Споразума у оквиру Берлинског процеса за земље Западног Балкана. Ратификација споразума о међусобном признању личних докумената и диплома и активности на испуњавању услова можда би могли бити довољни за зелено свијетло у децембру. Апелују и европски представници.

"Сада је важно за Савјет министара и Предсједништво Босне и Херцеговине да брзо започну процес ратификације три споразума", казао је шеф Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини Јохан Сатлер. 

Циљ ЕУ је да додјелом кандидатског статуса бх. друштву преда у руке инструмент додатног притиска на политичке елите да земљу воде ка европској будућности. Што се тиче скептицизма међу чланицама Европске уније, постоји још једна непознаница, каже Фарис Кочан са Универзитета у Љубљани.

"Ја мислим да су добре шансе, иако највећа пријетња, ако тако могу рећи, долази из Француске јер још увијек не знамо како ће се Француска сврстати код питања Босне и Херцеговине. Добро је да знамо да Њемачка нема ништа против, да је Словенија, Аустрија, Хрватска и да Холандија чак нема неких већих задршки, ако се друге државе слажу", наводи Кочан.

Много зависи од нових власти у Босни и Херцеговини, али би њихово конституисање могло потрајати дуже него што би хтјели они који очекују реакцију на позитивне сигнале из Брисела.

"Имајући у виду геополитички момент у којем се Европа налази, ако дође јачи и већи притисак од Европске уније, ако се створе неке алијансе на неким нивоима власти које би биле спремне да се прихвате истинских реформских процеса, можда ипак можемо очекивати оно што у овом моменту морамо да означимо као чудо", мишљења је Ведран Џихић. сарадник Института за међународну политику, Аустрија.

Како нису видљиви конкретни помаци у испуњавању услова, већ реторика и најаве које би могле да значе и корак уназад, не изненађује скептичност већег дијела јавности.


БХРТ