- Босна и Херцеговина ће у четвртак највјероватније добити зелено свјетло за кандидатски статус за чланство у ЕУ, а "најзаслужнији" фактор за ову одлуку Европског савјета, који је до сада одбијао да ову одлуку чак узме и у разматрање, јесте Русија, односно рат у Украјини.

Наиме, како је "Независним" незванично речено у недјељу, а сличне информације ових дана добили су и други медији у региону и Бриселу, ЕУ је стала на страну Украјине и помаже јој не само политички и економски, него и војно, а у том контексту европске земље желе да вежу западни Балкан за себе и ограниче утицај Русије на регион. Због тога, чак и оне земље које сматрају да БиХ због мањка реформи не заслужује кандидатски статус, сматрају да геополитичке околности налажу да се БиХ овог пута прогледа кроз прсте.

Одређене резерве према кандидатском статусу још показује Низоземска, али у Бриселу влада опште увјерење да та земља неће блокирати одлуку ако сви остали буду за њу. Подсјећања ради, ову одлуку мора подржати свих 27 чланица ЕУ.

Протеклих неколико мјесеци европске дипломате које се баве БиХ, међу којима се посебно истакао амбасадор Јохан Затлер, шеф канцеларије ЕУ у БиХ, покушали су мотивисати бх. политичаре да остваре какав-такав напредак, како би чланови Европског савјета имали основу да кажу да је остварен макар минималан напредак. Њихов напор је уродио плодом јер је БиХ близу добијања нових власти, усвојен је Закон о јавним набавкама који је ЕУ оцијенила позитивно, именоване су судије у федерални Уставни суд, а БиХ је након више година коначно примљена у Европски механизам цивилне заштите.

Интернет портал специјализован за праћење ЕУ, Еуроацтив, добио је увид у нацрт документа који ће европски лидери усвојити, у којем се, према њима, каже да је за препоруку кандидатског статуса заслужан тренутни геополитички контекст, али да то не значи да БиХ неће морати радити на испуњавању 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије. Еуроацтив пише да ће шефови држава и влада ипак изразити забринутост због мањка реформи у БиХ, посебно у области изборне реформе.

"За дугогодишње посматраче препорука Европске комисије за кандидатуру је изненађење јер овогодишњи извјештај о напретку садржи веома ограничен напредак", пише Еуроацтив.

Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилности и одличан познавалац европских интеграција, сматра да је ову одлуку требало донијети још прије више од десет година, када су тај статус добиле сусједне земље.
"За чињеницу да се то није десило дјелимично су одговорни бх. политичари, али је то ипак већим дијелом кривица ЕУ", рекао је он за "Независне" и истакао да промјена позиције о овом питању од маја до данас представља дјелимично признање да је одуговлачење давања кандидатуре била погрешна политика. Уколико дође до позитивне одлуке, Ћеримагић сматра да ће то прије свега бити порука бх. грађанима.

"Међутим, да би тај кандидатски статус имао већи значај од овог симболичног, осим покушаја поправка погрешне политике ЕУ, он мора бити мотивирајући не само за бх. политичаре него и за шири регион. За наредни корак, односно отварање преговора о чланству, биће потребно да БиХ заиста учини реформе које су у рангу комбинације реформи које су учиниле Албанија и Сјеверна Македонија", сматра он. Ћеримагић је подсјетио да су реформе које су ове двије земље урадиле, од промјене имена, заштите мањина, правосудне реформе и других области, биле драматичне и да је логично очекивати да ће слични драматични реформски искораци бити тражени и од БиХ. Да би БиХ била мотивисана да спроведе тако опсежне реформе, Ћеримагић истиче да је важно да ове двије земље брзо напредују кроз преговоре ка чланству.

И Александер Шаленберг, министар спољних послова Аустрије, јуче је пред почетак Савјета ЕУ за спољне послове изјавио да његова земља подржава кандидатски статус за БиХ јер је против тога да земље источног сусједства имају другачији третман у односу на западни Балкан.

"Подржали смо кандидатуру за Молдавију, Украјину и Грузију и сада не смијемо заборавити југоисток. Веома смо наклоњени томе да се БиХ додијели кандидатски статус. Морамо пазити да немамо земље кандидате прве и друге класе. Имамо регион у којем морамо бити много присутнији и морамо признати да ове земље требају Европу", рекао је он.

Цвијановићева: Очекујем кандидатски статус

Жељка Цвијановић, предсједавајућа Предсједништва БиХ,  рекла је да очекује да ће БиХ добити кандидатски статус, али да се не може прихватити насилна централизација.

Како преноси Срна, Цвијановићева је за РТРС рекла да БиХ треба да координише своје обавезе, да буде кредибилна, али да је црвена линија насилна централизација, нешто што се не може прихватити.

"Не постоји цијена за коју бисмо то прихватили. Партнерски треба да разговарамо које су наше обавезе, а да притом не излазимо из уставног оквира, а он је врло јасан и прецизан. А ако ћемо бити искрени, сви проблеми у БиХ уназад неколико деценија били су везани за насилну централизацију", рекла је Цвијановићева.
 
(Независне)