Инфлација притиснула грађане, продају злато умјесто да га купују
Иако је за 11 мјесеци ове године БиХ увезла злато у вриједности од 3.007.605,52 КМ, што је око шест пута више него у истом периоду лани, те је износило 481.758,69 КМ, златари ипак кажу да продаја иде слабо.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, и укупан увоз свих племенитих метала у истом периоду је порастао те је износио 47.570.670,24 КМ, што је за око 10 милиона више него лани.
"БиХ је у периоду од 1. јануара до 30. новембра прошле године увезла племенитих метала укупне вриједности 37.744.448,75 КМ", потврдили су из УИО БиХ за "Независне". С друге стране, из БиХ је извезено злата у вриједности 1.091.680,83 КМ, што је за око 145.000 више него у истом периоду лани.
Без обзира на значајно повећање увоза злата у нашу земљу, грађани се у посљедње вријеме ипак слабије одлучују за куповину, што нам потврђују и саговорници. Како су нам казали из једне бањалучке златаре, с обзиром на тешку ситуацију и актуелну кризу, посао из дана у дан опада.
"Људи су се више концентрисали на куповину животних намирница и других битнијих ствари. Већ неко вријеме су цијене злата исте те грам кошта од 140 КМ па навише, а све зависи од финоће, односно што је већа финоћа и цијена је виша", појаснили су из ове златаре. Према њиховим ријечима, нема назнака да ће у скоријем периоду доћи до нових поскупљења.
Игор Гавран, аналитичар, за "Независне" истиче да је прошле године цијена злата била нижа, али је имала тренд раста па је злато било атрактивно и купцима златног накита, које је привукла нижа цијена, као и улагачима у злато, које је привукао тренд раста цијене и очекивање зараде.
"Такође, није било високе инфлације и генерално је већи број људи био у прилици да одвоји средства за овакву куповину. Међутим, ове године је висока инфлација умањила способност већине грађана да купују злато, чија је цијена у међувремену значајно порасла, док је порастао тренд продаје злата, односно претварања у новац ради задовољавања приоритетнијих потреба", рекао је Гавран.
Како каже, у једном дијелу године је и цијена престала расти и у релативном смислу пала, па је умањен интерес и краткорочних улагача.
"Мислим да је куповина злата свеједно паметно улагање јер је извјесно да ће дугорочно његова вриједност поново расти, али свакако да већина грађана нема довољно средстава за било каква улагања, поготово дугорочна, те да прије слабљења инфлације и неког опоравка животног стандарда није реално очекивати нови раст тражње за златом", закључује Гавран.
Осим злата, примијећен је и пораст увоза драгуљарских предмета те је тако у претходно наведеном периоду у нашу земљу пристигло драгуља и њихових дијелова од племенитих метала или од метала платираних племенитим металима укупне вриједности 20.499.724,82 КМ, што је за око седам милиона више него лани.
Независне новине
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, и укупан увоз свих племенитих метала у истом периоду је порастао те је износио 47.570.670,24 КМ, што је за око 10 милиона више него лани.
"БиХ је у периоду од 1. јануара до 30. новембра прошле године увезла племенитих метала укупне вриједности 37.744.448,75 КМ", потврдили су из УИО БиХ за "Независне". С друге стране, из БиХ је извезено злата у вриједности 1.091.680,83 КМ, што је за око 145.000 више него у истом периоду лани.
Без обзира на значајно повећање увоза злата у нашу земљу, грађани се у посљедње вријеме ипак слабије одлучују за куповину, што нам потврђују и саговорници. Како су нам казали из једне бањалучке златаре, с обзиром на тешку ситуацију и актуелну кризу, посао из дана у дан опада.
"Људи су се више концентрисали на куповину животних намирница и других битнијих ствари. Већ неко вријеме су цијене злата исте те грам кошта од 140 КМ па навише, а све зависи од финоће, односно што је већа финоћа и цијена је виша", појаснили су из ове златаре. Према њиховим ријечима, нема назнака да ће у скоријем периоду доћи до нових поскупљења.
Игор Гавран, аналитичар, за "Независне" истиче да је прошле године цијена злата била нижа, али је имала тренд раста па је злато било атрактивно и купцима златног накита, које је привукла нижа цијена, као и улагачима у злато, које је привукао тренд раста цијене и очекивање зараде.
"Такође, није било високе инфлације и генерално је већи број људи био у прилици да одвоји средства за овакву куповину. Међутим, ове године је висока инфлација умањила способност већине грађана да купују злато, чија је цијена у међувремену значајно порасла, док је порастао тренд продаје злата, односно претварања у новац ради задовољавања приоритетнијих потреба", рекао је Гавран.
Како каже, у једном дијелу године је и цијена престала расти и у релативном смислу пала, па је умањен интерес и краткорочних улагача.
"Мислим да је куповина злата свеједно паметно улагање јер је извјесно да ће дугорочно његова вриједност поново расти, али свакако да већина грађана нема довољно средстава за било каква улагања, поготово дугорочна, те да прије слабљења инфлације и неког опоравка животног стандарда није реално очекивати нови раст тражње за златом", закључује Гавран.
Осим злата, примијећен је и пораст увоза драгуљарских предмета те је тако у претходно наведеном периоду у нашу земљу пристигло драгуља и њихових дијелова од племенитих метала или од метала платираних племенитим металима укупне вриједности 20.499.724,82 КМ, што је за око седам милиона више него лани.
Независне новине
