Хрватска од Нове године прелази на евро, куна ће бити уништена
Foto: Ilustracija
Након 28 година, с правим даном Нове године хрватска куна ће бити замијењена евром, а више од 500 милиона комада новчаница и око 5.200 тона кованица биће уништено.
Посљедњих мјесеци код пословних субјеката и грађана у оптицају је око 30 милијарди куна.
То је посљедица инфлације и показује да се готовина која је чувана у сламарицама почела да се троши. Међутим, пала је тражња због промјене у евре, каже извршни директор сектора за готови новац ХНБ-а Тихомир Мавричек.
Повлачење вишкова куне почело је у септембру ове године, након туристичке сезоне и биће настављено постепено.
Рок за замјену папирних новчаница је неограничен, док је рок за замјену кованица три године.
Због негативног утицаја на околину, односно примјеса боје на новчаницама и заштитних елемената, замијењене новчанице се више не спаљују него се уситњавају резањем на комадиће мање од милиметра, а та маса се користи као изолација у јавним грађевинским радовима.
Ради се о огромној маси материјала.
"Кад би новчанице које ћемо повући, њих око 500 милиона комада, посложиле једну на другу, висина би износила готово 50 километара или као шест Монт Евереста", кажу из ХНБ, пренијела је Хина.
Такође, 5200 тона преосталих кованица, за које се рачуна да ће бити враћене, продаваћа се као сировина након топљења.
Када куну замијени евро у оптицају ће бити иста количина новца. На примјер, број новчаница од 100 куна замијениће пропорционалан број новчаница од 10 и 20 евра.
Куна као папирнати и метални новац и липе као кованице у апоенима мањим од једне куне уведени су у употребу 30. маја 1994. на Дан државности.
Претходно, државна Комисија за новац одлучила крајем августа 1991. да ће се трајни новац у Хрватској, након хрватског динара, звати круна а његов стоти дио баница.
За круну је проведен конкурс и одабрано рјешење, али је накнадно, у јулу 1993., након приједлога десет посланика сабор је донио одлуку да ће се хрватски новац звати куна.
Дио јавности показао је јавни отпор истичући да је новац с тим именом оптерећен негативним историјским наслијеђем Павелићеве НДХ, а историчари да је одлуку наложио тадашњи предсједник Фрањо Туђман.
(Независне)
Посљедњих мјесеци код пословних субјеката и грађана у оптицају је око 30 милијарди куна.
То је посљедица инфлације и показује да се готовина која је чувана у сламарицама почела да се троши. Међутим, пала је тражња због промјене у евре, каже извршни директор сектора за готови новац ХНБ-а Тихомир Мавричек.
Повлачење вишкова куне почело је у септембру ове године, након туристичке сезоне и биће настављено постепено.
Рок за замјену папирних новчаница је неограничен, док је рок за замјену кованица три године.
Због негативног утицаја на околину, односно примјеса боје на новчаницама и заштитних елемената, замијењене новчанице се више не спаљују него се уситњавају резањем на комадиће мање од милиметра, а та маса се користи као изолација у јавним грађевинским радовима.
Ради се о огромној маси материјала.
"Кад би новчанице које ћемо повући, њих око 500 милиона комада, посложиле једну на другу, висина би износила готово 50 километара или као шест Монт Евереста", кажу из ХНБ, пренијела је Хина.
Такође, 5200 тона преосталих кованица, за које се рачуна да ће бити враћене, продаваћа се као сировина након топљења.
Када куну замијени евро у оптицају ће бити иста количина новца. На примјер, број новчаница од 100 куна замијениће пропорционалан број новчаница од 10 и 20 евра.
Куна као папирнати и метални новац и липе као кованице у апоенима мањим од једне куне уведени су у употребу 30. маја 1994. на Дан државности.
Претходно, државна Комисија за новац одлучила крајем августа 1991. да ће се трајни новац у Хрватској, након хрватског динара, звати круна а његов стоти дио баница.
За круну је проведен конкурс и одабрано рјешење, али је накнадно, у јулу 1993., након приједлога десет посланика сабор је донио одлуку да ће се хрватски новац звати куна.
Дио јавности показао је јавни отпор истичући да је новац с тим именом оптерећен негативним историјским наслијеђем Павелићеве НДХ, а историчари да је одлуку наложио тадашњи предсједник Фрањо Туђман.
(Независне)
