БЕОГРАД - Док добар дио планете слави новогодишње празнике и улазак у 2023. годину, има много оних који пате, јер човјечанство није положило основни испит, а то је да сузбије глад у свијету.

У овом тренутку, скоро трећина становништва на планети нема сигурно загарантован оброк, а 828 милиона људи одлазе гладни свако вече у кревет, показују подаци Свјетског програма за храну (WFP) при Уједињеним нацијама.

WFP на свом сајту наводи да је 2022. година била година без преседана, када је ријеч о глади у свијету, а да се у директној опасности од недостатка хране налази 345 милиона људи, што је драстичан пораст у односу на 2019. годину, када је та процена износила око 145 милиона људи.

Још три године раније, 2016. године, та бројка је била мања - 108 милиона људи.

Тренутно, 149 милиона дјеце има проблем у расту и развоју због хроничног недостатка основних хранљивих састојака, а више од 45 милиона дјеце пати од неухрањености, разарајућег стања у којем је дјечје тијело толико изгладнело и у недостатку основних хранљивих састојака да почиње само себе да “једе”, пренио је амерички лист “Хил”.

Осим тога, 50 милиона људи у 45 земаља је у непосредној животној опасности због глади.

Цифре можда јесу запањујуће, али иза сваког броја је стварна особа.

Разлога за све већу нестабилност у снабдијевању и доступности хране је више. Пандемија ковида и даље спречава набавне ланце у бројним заједницама у свијету, а ратни сукоби, попут оног у Украјини, подижу цијене намирница попут житарица, пшенице, што многи не могу да приуште.

Промјена климе, са честим сезонама без довољних количина падавина и повећане температуре на мјестима као што је Рог Африке, све већи број природних катастрофа, уништавају усијеве и могућност људима да прехране породице.

WFP је истакао да је само за 2022. годину том програму било потребно 22,2 милијарде долара да би се омогућила храна за 160 милиона људи на планети.

Док се глобална економија опоравља од пандемије ковида, јаз између стварних потреба и реалних средстава за набавку хране је постао већи него икад, додаје WFP.

Према подацима америчке хуманитарне организације за борбу против глади “Консерн САД”, у првих десет “најгладнијих” земаља свијета налазе се Сијера Леоне, Лесото, Либерија, Нигер, Хаити, Чад, Демократска Република Конго, Мадагаскар, Централноафричка Република, док је најтеже стање у Јемену.

Јемен је центар једне од најтежих хуманитарних криза у свијету, због конфликта који се одиграва у тој земљи, као и посљедица.

Од почетка јеменског грађанског рата 2014. године, глад се драстично повећала, а државна економија је скоро разорена.

Лоша ситуација у јавном здрављу, набавци воде и санитарним системима довели су до великог броја случаја колере, малих богиња и полија, због чега неухрањеност представља још смртоноснију опасност.

Крајем године, САД су послале милион тона житарица Јемену, које ће стићи почетком јануара, додаје се на сајту WFP.

Једна од тема овогодишњег климатског самита COP27 одржаног у египатском љетовалишту Шарм ел Шеик био је и проблем глади, а свјетски лидери су обећали да ће кренути у ријешавање најтеже године икада по питању хране.

Водећи званичници WFP апеловали су на љето на свјетске лидере да реагују што прије, јер ће се ситуација само погоршавати.

Они су лидерима земаља Г7 представили у пет тачака како може да се знатно побољша ситуација са храном.

“Прво, донесите политичке одлуке којим ће се окончати конфликти у свијету. Осигурајте да трговина буде увијек отворена за житарице, уље и гориво. Подржите и придружите се глобалним и регионалним иницицијативама за борбу против глади. Попуните рупу у буџету WFP како се данашња криза не би увећавала. На крају, улажите у стратешки развој којим ће се направити јаче локалне заједнице. Заштите климатске активности, направите одрживе системе за прехрану. На тај начин, поставићемо свијет на ноге, кренућемо ка већој стабилности и миру”, поручили су из WFP.  


​Танјуг / Глас Српске