Преминула позната српска глумица Бранка Веселиновић
Легендарна Бранка Веселиновић преминула је у 105. години. Била је најстарија жива глумица на свијету.
Родила се давне 1918. године у Новом Бечеју, а током своје каријере глумила је у више од 100 представа у позоришту, и више од 50 телевизијских серија и филмова, преноси Телеграф.
Била је добитница многобројних награда и признања за свој глумачки и хуманитарни рад.
Бранка Веселиновић је студирала Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године. У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у Београд. Показивала је велики таленат за хумор и сатиру.
Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“. У Београду је играла у Уметничком (1940–1942), Народном (1944–1947) и Југословенском драмском позоришту (1947–1978).[2] Играла је на сценама свих београдских позоришта, а у Америци је на енглеском језику играла главну улогу у представи "Мајка храброст и њена деца". У својој матичној кући, Југословенском драмском позоришту одиграла је преко четрдесет улога. За улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици“ добила је „Стеријину награду“ 1964. године.
Била је удата за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића (1915-2012). Венчали су се 30. септембра 1948. године.
"Само треба имати добру вољу и хумани однос према животу. Ако кажем хумани однос према животу, онда мислим и према људима. Ја сам у мојој професији могла да искористим ту вољу, ту жељу, ту радост да помажем играјући и забављајући људе. Не прихватам да је старост да престанеш да живиш, а ја захваљујуци професији и хуманом односу према животу, могу да живим дуго. Питање је где се живи, у каквој породици и да ли вас је живот водио ка доброти и хуманизму. Тако људи постају оно сто јесу. Тешко је саветовати, знате... Треба имати срећу, борити се у срећном браку, треба волети своју децу и учити их од раног детињства хуманом односу. Јер, ако мислите само како ћете да будете велики и да зарадите паре, то већ није добра стаза", рекла је својевремено Бранка Веселиновић у интервјуу за Телеграф.рс.
Била је блиска пријатељица са Десанком Максимовић, Миром Ступицом, Маријом Црнобори, Чкаљом и Мијом Алексићем. Када је 1964. године награђена Стеријином наградом у жирију је, између осталих, био и Меша Селимовић.
Захваљујући њој и Млађи додјељује се Награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ почев од 2012. године. Добитници ових признања били су Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић, Јелисавета Саблић и Ненад Јездић.
Независне новине
Родила се давне 1918. године у Новом Бечеју, а током своје каријере глумила је у више од 100 представа у позоришту, и више од 50 телевизијских серија и филмова, преноси Телеграф.
Била је добитница многобројних награда и признања за свој глумачки и хуманитарни рад.
Бранка Веселиновић је студирала Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године. У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у Београд. Показивала је велики таленат за хумор и сатиру.
Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“. У Београду је играла у Уметничком (1940–1942), Народном (1944–1947) и Југословенском драмском позоришту (1947–1978).[2] Играла је на сценама свих београдских позоришта, а у Америци је на енглеском језику играла главну улогу у представи "Мајка храброст и њена деца". У својој матичној кући, Југословенском драмском позоришту одиграла је преко четрдесет улога. За улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици“ добила је „Стеријину награду“ 1964. године.
Била је удата за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића (1915-2012). Венчали су се 30. септембра 1948. године.
"Само треба имати добру вољу и хумани однос према животу. Ако кажем хумани однос према животу, онда мислим и према људима. Ја сам у мојој професији могла да искористим ту вољу, ту жељу, ту радост да помажем играјући и забављајући људе. Не прихватам да је старост да престанеш да живиш, а ја захваљујуци професији и хуманом односу према животу, могу да живим дуго. Питање је где се живи, у каквој породици и да ли вас је живот водио ка доброти и хуманизму. Тако људи постају оно сто јесу. Тешко је саветовати, знате... Треба имати срећу, борити се у срећном браку, треба волети своју децу и учити их од раног детињства хуманом односу. Јер, ако мислите само како ћете да будете велики и да зарадите паре, то већ није добра стаза", рекла је својевремено Бранка Веселиновић у интервјуу за Телеграф.рс.
Била је блиска пријатељица са Десанком Максимовић, Миром Ступицом, Маријом Црнобори, Чкаљом и Мијом Алексићем. Када је 1964. године награђена Стеријином наградом у жирију је, између осталих, био и Меша Селимовић.
Захваљујући њој и Млађи додјељује се Награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ почев од 2012. године. Добитници ових признања били су Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић, Јелисавета Саблић и Ненад Јездић.
Независне новине
