Вјерује се да су хиљаде људи и даље заробљене у рушевинама зграда широм југоисточне Турске након разорних земљотреса у понедељак.

Према владиним подацима, два велика земљотреса и стотине накнадних потреса уништили су најмање 6.500 зграда у 10 провинција, при чему је до петка поподне погинуло више од 16.000 људи.
 
Док спасиоци настављају да трагају за чудима, земља покушава да схвати зашто је ова природна катастрофа – за коју се Турска наводно припремала више од 20 година – нанијела толику штету инфраструктури.

Да ли је то зато што су два земљотреса, први магнитуде 7,8 и други магнитуде 7,6 Рихтерове скале, једноставно била превише моћна да би већина зграда могла да издржи? Или је разлог што објекти нису грађени по савременим грађевинским стандардима? Да ли је било немара власти?
 
Професор Окана Тујсуз, инжењер геологије са Техничког универзитета у Истанбулу, каже за “Ал Џазиру” да је трагична комбинација свих горе наведених фактора довела до катастрофе у понедељак.

– Овдје говоримо о веома јаким земљотресима. Први је био отприлике једнак енергији ослобођеној у експлозији близу 5 милиона тона ТНТ-а. Други је био једнак 3,5 милиона тона. Већина зграда би тешко могла да издржи толику силу – казао је.
 
Ипак, постоји једна земља која је деценијама испред остатка свијета када је у питању отпорност зграда на земљотресе. Уз подвиге модерног инжењеринга, јапанске зграде отпорне на земљотресе помогле су земљи да се носи са бројним снажним потресима који би били катастрофални у остатку свијета.
 
Напредност у пројектовању зграда отпорних на земљотрес је углавном неопходна у Јапану. Острвска држава се налази на такозваном ватреном појасу Пацифика, зони у којој су евроазијске, пацифичке и филипинске тектонске плоче једна испод друге.
 
– Овај огроман притисак повремено доводи до огромног ослобађања енергије – што резултира земљотресима.
 
Три стандарда отпорности

Јапан је претрпио бројне земљотресе током своје историје, а један од најгорих је био Велики земљотрес Канто из 1923. Он је достигао 7,9 степени Рихтерове скале, разорио је Токио и Јокохаму и убио преко 140.000 људи.
 
Послије Другог светског рата, јапанска влада је увела низ све строжијих мјера како би приморала грађевинаре да зидају објекте отпорне на земљотрес. Јапански стандарди отпорности на земљотрес у грађевини су сљедећи:
 
Таишин: Ово је минимални захтев за грађевине отпорне на земљотрес у Јапану и налаже да греде, стубови и зидови буду минималне дебљине које могу да се носе са подрхтавањем.
 
Сеишин: Сљедећи ниво се препоручује за високе зграде и у њему се користе амортизери који апсорбују велики део енергије земљотреса. У суштини, слојеви дебелих гумених мапа се постављају на тло испод темеља, чиме се апсорбују потреси.
 
Меншин: Ово је најнапреднији облик зграда отпорних на земљотресе у Јапану, а такође и најскупљи. Сама грађевинска конструкција је изолована од тла слојевима олова, челика и гуме који се крећу независно од земље испод. То значи да се сама зграда веома мало помијера – чак и током најтежих земљотреса.
 
Шта још Јапанци раде

У зависности од локације и намене зграде, јапанске архитекте могу да бирају између многих других карактеристика грађевине отпорне на земљотрес, укључујући употребу челичног оквира у језгру зграде – за разлику од армираног бетонског језгра уобичајеног у западним структурама.
 
Пожељна је и употреба дијагоналних амортизера, челичних греда и стубова уместо бетонских стубова, клатна у језгру или на крову зграде, мрежасте структуре које помажу у јачању зграде…
 
Многе нове зграде су такође повезане са системом раног упозорења, који упозорава становнике на надолазећи земљотрес. Све чешће је и коришћење падајућих врата која пружају више начина за бекство, као и покривена светла која штите људе у случају да сијалице експлодирају.
 
Друге земље које се суочавају са природним катастрофама могу из јапанског приступа да науче да је јака регулатива од виталног значаја – јасни закони о минималним стандардима за отпорност значе да јапански градитељи знају шта морају да ураде или ће бити дебело кажњени.
 
Зашто су се Турској срушиле и нове зграде?
 
И многи Турци се питају како је могуће да су неке зграде остале да стоје, а друге, тик до њих, срушиле се као куле од карата. Након великог земљотреса у индустријализованом западном дијелу земље, Турска је увела порезе у циљу превенције и ублажавања посљедица земљотреса, а 2007. је пооштрила законе о изградњи.
 
Међутим, питање је колико су их неимари поштовали. Наиме, закони су једно, а поштовање и надзор друго.
 
Земљотрес који је у понедељак погодио Турску био је изузетно јак, али стручњаци кажу да су многе зграде, посебно оне новије градње, требало боље да издрже удар.
 
– Ово није нужно била врста земљотреса која би неизбежно срушила структуре – рекао је Дејвид Александер, ванредни професор планирања и управљања на Универзитетском колеџу у Лондону, за ББЦ.
 
У дебатама које бјесне послије земљотреса износе се шокантни детаљи, попут чињенице да је ресорно министарство 2018. године у извјештају открило да је више од 50 одсто зграда у Турској – око 13 милиона њих – изграђено на начин који крши постојећа правила.
 
Још шокантнија је информација коју је изнео Пелин Пинар Гиритлиоглу, представник комора турских инжењера, архитеката и урбаниста, да је 75.000 објеката на подручју погођеном земљотресом добило тзв. грађевинску амнестију.
 
То је ослобођење од плаћања казне за градњу без неопходних сертификата о безбедности зграде. Познати турски геолог Целал Сенгор прокоментарисао је раније ове године да је давање грађевинске амнестије једнако злочину, преноси Блиц.

Српска инфо