Све израженији проблем недостатка радне снаге погађа и воћаре широм Српске па за резидбу стабала ових дана плаћају папрене дневнице, које иду до 120 марака.

Да је професионалних резача воћа све мање прича за “Глас Српске” предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић, који истиче да је на резачу велика одговорност.
 - Он својим умијећем и знањем регулише род и квалитет будућих плодова. На подручју Градишке, Бањалуке и Козарске Дубице има неколико екипа које су обучене за орезивање воћа, а радници долазе и из Србије - рекао је Дојчиновић.

Истакао је да су се дневнице прошле године кретале око 80 марака а сада иду до 120 КМ, а уз то се мора обезбиједити храна, превоз па и преноћиште за оне који дођу из других земаља.
- Резачи сада користе то што нема довољно стручних радника и подижу цијену свог рада, а поједини када су видјели да се од тога може солидно зарадити, чак боље него у иностранству, одлучили су да се приуче и упусте у ту врсту посла - казао је Дојчиновић.

Воћари када виде веома ниске цијене по којима дају своје производе, како каже, схвате да високе дневнице с којима их резачи “уцјењују” нису реалне.
- Када би ми цијену наших производа подигли само за 0,10 до 0,20 КМ, високе дневнице не би био проблем ни платити, а овако су произвођачи у веома тешкој ситуацији - рекао је Дојчиновић.

Један од највећих произвођача шљиве у Угљевику Дарко Милошевић каже да они који имају воћњаке дужи низ година имају и сталне раднике који им обављају све послове током године па тако и орезивање.
- У већини случајева људи сами орезују, а ми који имамо мало веће површине другачије се организујемо, с мањим бројем људи радимо дуже, а дневнице иду до 90 марака - рекао је Милошевић.

И Мирко Пјанић из села Церовљани код Градишке каже да воћари нуде дневнице од 100 КМ, али је проблем што нема ко да ради.
- Радна снага је проблем у свим браншама па тако и у нашем послу. Трудим се да урадим сам колико ми вријеме дозвољава, а оно што остане заврше резачи којима дам онолико колико траже, само да заврше. Кад посао почне престизати, нисте у прилици да бирате - рекао је Пјанић.

Недостатак радне снаге приморао је произвођаче да посао који се некада радио два мјесеца, сада развлачи и до пола године. 
Да је тако прича и резач воћа из Поточана код Прњавора Душан Давидовић, који наглашава да има пуне руке посла и људи га стално зову.
- Резидба се свела на цјелогодишњи рад, ради се сваког дана осим недјеље и свеца и када пада јака киша. Ради се и по ниским температурама и када је снијег до кољена -  рекао је Давидовић.

Он каже да свој десеточасовни ангажман наплаћује чак 200 марака, док резачи који раде за њега имају дневнице од 70 до 120 КМ.
- Млади неће да се баве тим послом, а и када хоће, сада је већ питање гдје то и како могу научити па неки воћари рјешавају проблем увозом радника из Србије - рекао је Давидовић.

Објаснио је да је орезивање веома захтјеван посао те да уколико га обавља нестручна особа може проузроковати велику штету.
- Замислите пет погрешних резова на једном стаблу, а да сваки носи једну марку и да данас прођете 100 стабала, то је 500 КМ штете коју може да направи један човјек за дан, што је много више од онога што он заради - рекао је Давидовић.

Вријеме
​
Драгоја Дојчиновић каже да су тренутне високе температуре веома неповољне за воће.
- Вријеме је идеално за одрађивање радова у воћњаку, али ове температуре приличе крају марта и неке ране сорте су потпуно исцвјетале, попут дрењка који је исцвјетао 100 одсто - рекао је Дојчиновић, додајући да се надају хладнијем времену.


Глас Српске