БРИСЕЛ - Повећање старосне границе за одлазак у пензију није актуелно само у Француској, него ће стандардна обавезна старосна граница за крај радног односа бити већа и у већини земаља Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Дефиниције законске старосне границе за пензионисање разликују се од земље до земље.

Старосне границе за пензионисање крећу се од за жене у Турској 49 година, а мушкарце 52 године до 67 година у Норвешкој и на Исланду.

Французи и даље протестују због повећања границе за одлазак у пензију. Ова земља се суочава са великим протестима и штрајковима због владине пензионе реформе којом се законска старосна граница за пензионисање подиже са 62 на 64 године до 2030. године.

План да се Французи натјерају да раде дуже, односно да се захтијевају 43 године рада да би са 64 године зарадили пуну пензију  у супротном би радници морали да чекају док не напуне 67 година.

Ово правило треба да ступи на снагу до 2027, док ће се законска старосна граница за пензионисање повећавати за три мјесеца сваке године, почевши од септембра, да би на крају достигла 64 године до краја деценије.

Из Владе кажу да је реформа потребна како би француски пензиони систем био финансијски одржив јер становништво нације стари. Али, опозиција и синдикати позивају на друге опције, као што је да компаније и богати плаћају више за финансирање пензионог система. Спорни план је изнуђен у парламенту без гласања, а прошао је и Уставни савјет, што је посљедњи корак прије него што закон ступи на снагу.

У свакој земљи постоје различите праксе у зависности од врсте пензије, према скупу података ОЕЦДа и извјештаја.

Најновији доступни подаци који анализирају тренутну и будућу старосну границу за пензионисање за оне који су ушли на тржиште рада са 22 године су из из два извјештаја у којима се користе подаци из 2020.

У неким случајевима, у извјештају се не наводе полови у свакој земљи, што значи да би старосна граница за одлазак у пензију за мушкарце и жене могла бити иста у тим мјестима.

Тренутна старосна граница за одлазак у пензију укључује двије врсте: пријевремену и стандардну. За мушкарце, старосна граница за пријевремено пензионисање варира од 59 година у Литванији до 63,7 година у Њемачкој, према извјештају ОЕЦДа. За жене се креће од 58 година у Литванији до 63,7 година у Њемачкој.

У Француској, тренутна старосна граница за пријевремено пензионисање износи 62 године и за мушкарце и за жене. Заправо, 62 године је старосна граница за пријевремено пензионисање у скоро половини земаља у Европи, укључујући Шведску, Португал, Норвешку, Италију, Грчку и Аустрију.

Стварне старосне границе за одлазак у пензију су разноврсније у поређењу са старосним границама за рано пензионисање и блиско одражавају старосну границу за обавезно пензионисање. За мушкарце је то од 52 године у Турској до 67 година у Норвешкој и на Исланду.

За жене је то 49 година у Турској, док Норвешка и Исланд имају највишу старосну границу за пензионисање од 67 година.

Просјек у ЕУ износи 64,3 године за мушкарце и 63,5 година за жене.

У Француској је тренутна старосна граница за пензионисање 64,5 година и за мушкарце и за жене, према скупу података ОЕЦДа.

То значи да Француска има нешто вишу старосну границу за пензионисање од просјека ЕУ. И даље је нижа него у неким другим чланицама блока, попут Њемачке, гдје ова цифра износи 65,7 година и за мушкарце и за жене.

Не рачунајући Турску, минимална тренутна старосна граница за пензионисање широм Европе је 62 године за мушкарце и 60 година за жене.

Од земаља чланица ЕУ, Грчка, Италија, Луксембург и Словенија имају најнижу тренутну старосну границу за пензионисање, односно 62 године и за мушкарце и за жене.

Очекиване године у пензији су очекивани животни вијек мјерен у доби ефективног изласка са тржишта рада, а овај број се током времена значајно повећавао.

Године 1970. мушкарци у земљама ОЕЦДа имали су у просјеку 12,0 година након изласка са тржишта рада, док су већ до 2020. године могли да очекују да ће у пензији провести 19,5 година.

Очекивани животни вијек жена на изласку са тржишта рада био је значајно дужи отпочетка, у просјеку 16,0 година у ОЕЦДу 1970. То је порасло на 23,8 година до 2020, док је јаз између мушкараца и жена такође благо растао.

Разлика између жена и мушкараца у очекиваним годинама пензионисања варира од двије године у Ирској до 7,5 година на Кипру.

До 2020. године жене у Европи обично могу очекивати да ће живјети 4,3 године више од мушкараца након што напусте тржиште рада.

Док је просјек у ЕУ 4,6 година, у Француској родна разлика иде у корист жена за укупно 3,6 година.

Занимљиво је да очекивани животни вијек у пензији за оба пола јако варира широм Европе. За мушкарце се креће од 14 година у Летонији до 24 године у Луксембургу.

За жене варира од 18,9 година у Летонији до 28,4 године у Грчкој. Од жена се очекује да проведу 26 или више година док су у пензији у Белгији, Француској, Грчкој, Италији, Луксембургу и Шпанији.

Француска је забиљежила веома високе очекиване године у пензији, заузимајући друго мјесто код мушкараца са 23,5 године, и треће код жена са 27,1 годином широм континента.

ОЕЦД процјењује да ће се нормална старосна граница за пензионисање повећати за око двије године у просјеку до средине шездесетих година овог вијека у земљама које обухвата.

Предвиђа се да ће Данска имати највишу старосну границу за пензионисање, и то 74 године, како за мушкарце, тако и за жене. У многим земљама будућа стварна старосна граница за одлазак у пензију може бити око 65 или 66 година.

У ЕУ се очекује да старосна граница за одлазак у пензију буде 66,1 година за мушкарце и 65,9 година за жене до 2060. У Француској се предвиђа да ће старосна граница за одлазак у пензију достићи 66 година и за мушкарце и за жене у истом периоду, преноси Euronews.


Независне новине