Боравак у природи повезан је са ризиком од могућег контакта са крпељима, чији убод на кожи може да прође без посљедица, али може и да пренесе лајмску болест.
У бијељинском Дому здравља кажу за "Независне новине" да су прошле године Хигијенско-епидемиолошкој служби пријављена три случаја лајмске болести, која се најчешће преноси уједом крпеља.
"Лајмска болест, као и друге болести узроковане спирохетама, испољава се у три стадијума. Као клиничке манифестације ране фазе овог обољења показује почетна промјена по кожи (Еритхема мигранс) и клинички је сигуран знак ове инфекције. Код највећег броја пацијената, 60 до 80 одсто, она се развија на мјесту убода крпеља. У овом стадијуму могућа је појава општих тегоба, као што су мијалгија, артралгија, блага укоченост врата, осјећај умора, главобоља, језа и др. У другом стадијуму се јављају тегобе типа инфективног синдрома, захватања срца, мозга, зглобова, док трећи стадијум карактерише перзистентна инфекција са оштећењем појединих органа", објаснили су из Дома здравља Бијељина.
Љекари савјетују да се по повратку из природе добро провјере одјећа и кожа, а ако је уочен крпељ на кожи, потребно га је уклонити што прије.
"Најбоље је да вам у здравственој установи уклоне крпеља, а уколико то није могуће, потребно је пинцетом захватити крпеља што ближе главици, уз кожу и лаганим га повлачењем извући из коже, а на кожу послије вађења крпеља примијенити антисептик. Крпеља прије уклањања немојте ничим премазивати, стискати, гњечити, повлачити нагло, јер се он због тога грчи и појачано излучује веће количине секрета, и уколико је заражен, на такав се начин лакше преноси инфекција", саопштили су из Дома здравља Бијељина.
Из Дома здравља Бањалука рекли су за "Независне" да ујед крпеља не значи истовремено и болест, јер није сваки крпељ заражен, али је потребно уклонити га на вријеме и обратити се љекару. Напомињу да је са почетком прољећа било спорадичних случајева пацијената са уједима крпеља, као и да очекују већи број пацијената са доласком топлијег времена.
Лајмска болест је позната и као велики имитатор, јер опонаша многа друга обољења, о чему је за "Независне новине" говорила Бањалучанка Вања Шушњар Чанковић, која се већ пола године бори са овом болешћу и прошла је праву агонију док није сазнала праву дијагнозу.
"Ја се не сјећам уједа крпеља, што је у мом случају отежало постављање праве дијагнозе, али ме нико никада није ни питао да ли сам имала угриз крпеља, нико није ни посумњао на лајмску болест. Прве озбиљније тегобе почела сам осјећати прије шест мјесеци, а баш у том периоду сам код стоматолога имала неколико озбиљнијих интервенција, и тада се појавио низ симптома, који су у једном тренутку кулминирали са ненормално јаким главобољама, због којих сам имала осјећај да ћу добити мождани удар. Са главобољама су кренуле и вртоглавице, као и још разни симптоми које сам ја приписивала постковид синдрому, хроничном умору, дијагнозама за које сам већ знала, попут гастритиса и Хашимота. Увијек сам тражила неки логичан узрок, и тако сам скоро четири мјесеца ходала од специјалисте до специјалисте, а након комплетне неуролошке обраде и уредних налаза, нико ми није дао тачну дијагнозу, као ни адекватну терапију", објашњава Шушњар Чанковићева.
Наша саговорница, која је мајка троје дјеце, у једном се тренутку почела плашити да ће њена малољетна дјеца остати без мајке, јер су симптоми које је осјећала били све тежи и озбиљнији.
"Била сам искрено у очајању, питала сам колеге на послу да ли познају неког доброг дијагностичара или интернисту, да прегледа све моје налазе и евентуално ме упути на сљедећи корак, с обзиром на то да сам већину тежих и аутоимуних болести искључила са дотадашњом дијагностиком. И док сам била у потрази за дијагнозом, колегиница ми је предложила да се тестирам на лајмску болест, јер је и њен супруг био у сличној ситуацији као и ја. Он је двије године лутао у потрази за правом дијагнозом, све док га доктор Готовац, интерниста из Теслића, није упутио на тестирање, након чега је дошао до праве дијагнозе и адекватне терапије", казала је Шушњар Чанковићева и додала да је након тога самоиницијативно урадила тест и коначно открила шта ствара буру у њеном организму.
У приватној лабораторији наша саговорница је урадила Елиса тест, који је послан у Београд и, како каже, испоставило се да је позитиван.
"Инфектолог ми је прописао терапију и савјетовао да након паузе од терапије поновим тест по Wестерн Блот методологији, што сам и урадила, и који је потврдио дијагнозу лајмске болести. Након тога су ме примили у болницу и урадили ми лумбалну пункцију, јер главобоље ни у једном тренутку нису јењавале", присјећа се наша саговорница.
Вања Шушњар Чанковић се и даље бори са лајмском болешћу и, како каже, читав стил живота прилагодила је тој злоћудној бактерији, која се не може никада у потпуности избацити из организма, али се може смирити, да не изазива проблеме.
"У процесу лијечења упознала сам многе особе са овом болешћу, као и преко друштвених мрежа. Лајмска болест може дуго да тиња у организму, чак и да не ствара веће проблеме, ако је имунитет заражене особе добар. Желим све да упозорим колико зло могу бити крпељи и да буду опрезни колико год је то могуће током боравка у природи. Инсистирајте на терапији док је инфекција акутна, односно одмах након опаженог угриза, јер у тој фази свакако не можете поуздано знати да ли је крпељ био заражен или не. У супротом могу проћи и године прије него што вам успоставе дијагнозу", закључила је Шушњар Чанковићева.
​
(Независне)