Рачуница статистичара показује да су грађани Српске ове године у марту за храну и пиће морали издвојити 20 одсто више новца него у истом мјесецу лани и то махом због драстичног поскупљења млијека, млијечних производа и рибе, али домаћи произвођачи најављују могући пад цијена ако се задржи период стабилизације.

Према подацима Републичког завода за статистику највиши годишњи раст цијена у марту ове у односу на исти мјесец прошле године биљежи се управо у групи хране и безалкохолних пића. Статистика показује да су за годину млијеко и млијечни производи поскупјели 35 одсто, а риба 26,4.

Тако су, према статистичким подацима, грађани у марту ове године за литар млијека у тетрапаку морали издвојити 2,50 КМ, а прошле године 1,56 марака.

Када је у питању свјежа пастрмка, она је у марту прошле године коштала 10,80 КМ, а ове 12,10 КМ.
Власник билећке мљекаре “Пађени” Ненад Вукоје каже за “Глас” да су посљедњи пут цијене повећали у новембру прошле године.

- Ситуација се у међувремену стабилизовала и ако се задржи ускоро ће вјероватно доћи до појефтињења млијечног програма. У којем проценту тешко је рећи, али ако и за колико падну улазни инпути, тако ће бити са крајњом цијеном производа, јер се сви прилагођавамо условима тржишта - рекао је Вукоје и подсјетио да је на драстично поскупљење млијека утицао раст цијене амбалаже, струје, сировог млијека, али и радне снаге.

У овој години цијене својих производа није подизала ни бијељинска мљекара “Дуле”, чији власник Душко Цвјетиновић за “Глас” потврђује да се ситуација у овом сектору полако стабилизује.

- Имамо најаве да ће амбалажа, која нам је представљала велики проблем, у наредном периоду појефтинити, што ће утицати на цијену млијека, која је нижа и у увозу - казао је Цвјетиновић.

Шта ће бити са цијенама рибе у наредном периоду, тешко је предвидјети.

Предсједник Групације удружења произвођача рибе РС у Привредној комори Српске Зоран Тепић каже да су на поскупљење рибе и рибљих прерађевина, нарочито оних из увоза, утицали бројни фактори.

- Лосос, ослић, бакалар, харинга, срдела, туна се изловљавају из океана, а ресурси су постали ограничени и не могу се тако брзо надокнадити. Јако је мали проценат рибе из узгоја и већ сада се изловљавају велике количине недорасле рибе, квоте се смањују па имамо мањак робе на тржишту, а велику потражњу. Исто се дешава и са прерађевинама које се праве од рибе из излова. С друге стране, због глобалне ситуације дошло је до лудовања цијена репроматеријала, што се додатно одразило на енормна поскупљења - каже Тепић, који је и директор предузећа “Тропик рибарство - рибњак Јањ”.

Он је додао да су Италија и Данска смањиле производњу пастрмке за 30 одсто, што ће се рефлектовати мањком робе на страном и домаћем тржишту.

- Нашим извозницима ће бити исплативије да пастрмку продају на страном тржишту, јер су тамо више цијене, а могу и пласирати робу - казао је Тепић.

Предсједница приједорског Удружења за заштиту потрошача “Дон” Муриса Марић огорчена је што све промјене на тржишту морају платити грађани.

- Млијеко је на свим страним тржиштима појефтинило, само код нас не. У Њемачкој литар кошта 90 центи, и то оног пуномасног. Код нас у ланцу од произвођача до потрошача имамо бројне дистрибутере, добављаче, трговце, сви хоће своју рачуницу, а све иде на терет купца - рекла је Марићева.

Разлика

Мљекар из Шамца Чедо Боројевић каже да раст цијене сировог млијека у протеклих годину ни изблиза није пратио поскупљења у малопродаји.

- Откупна цијена млијека је сада око једне марке и то за екстра класу и виша је за око 25 фенинга уназад годину. И дефинитивно има простора за додатно повећање откупне цијене ако посматрамо износе које плаћају купци. Гдје завршава та разлика не знам - казао је Боројевић.
 
(Глас Српске)