ПРИЈЕ 500 ГОДИНА: МАГЕЛАНОВА ПЛОВИДБА ОКО СВИЈЕТА
Закорачимо на тренутак у прошлост, тачније, у 1519. годину. Прије 500 година започиње прича о човјеку који је опловио свијет- прича о Фернанду Магелану, Португалцу који је пловио под шпанском заставом.
Суочавање с непознатим просторима без видљивих граница подухват је који захтијева много храбрости, али увијек је било смјелих људи који су одлазили у непознато, у потрагу за авантуром. Чинили су то из различитих мотива: неке је на то наводила искључиво жеља за сазнањима, други су се хтјели прославити, а треће је привлачила само корист. Међутим, било како било, свако је истраживање допринијело проширењу граница људске спознаје.
Открића Кристофора Колумба и Америга Веспућија показалу су да постоји један нови континент који је смјештен на путу између Европе и Индије. Управо зато су многи морепловци почели да трагају за пролазом кроз тај континент, пролазом који би олакшао пут до такозваних ,,острва зачина“.
Магелан је вјеровао да у рукама има адут, а имао је тајну карту (касније се показало да није тачна), по којој је већ постојао пролаз у једном мореузу скривеном иза рта Санта Марија у Уругвају.
Охрабрен овим податком, Магелан је од португалског краља Фердинанда II затражио флоту, али краљ га је одбио. Магелан није одустао, па се обратио шпанском краљу Карлу V, који му је пружио новчану помоћ.
И тако је све кренуло: 20. септембра 1519. године Магелан исполовљава из луке Сан Лукар с флотом од пет бродова и посадом од 265 људи. Међу краљевим људима на главном броду налазио се Антонио Пигафета, човјек врло одан Магелану, који се укрцао на брод само да би видио љепоте, чари и тајне које крије океан. Он је касније све згоде и незгоде тог путовања описао у свом познатом "Извјештају с првог путовања око свијета".
У том извјештају пише да су на бродовима искрсле тешкоће услед несугласица између Шпанаца и Португалаца, а било је потешкоћа и с Магеланом. Многи су га сматрали препотентним и самоувјереним, те захтјевали да буде смијењен. Након пет мјесеци пловидбе, стигли су у залив Рио де ла Плата, а затим наставили путовање на југ. Почела се осјећати несташица хране, а један брод им је потонуо у бури.
Магелан је био чврсто увјерен у оправданост своје намјере и постојање пролаза и коначно је 21. октобра 1521. нашао један уски, вијугави пролаз на чијим су се обалама свјетуцкале неке далеке ватре (то је данашња Огњена Земља).
Да би се прошло кроз тај пролаз било је потребно 38 дана напорне пловидбе током које се посада борила с морским струјама и олујама. А тада је пред храбрим морепловцима пукла бескрајна пучина океана. Тако је Магелан открио дуго тражени пролаз, "Магеланов мореуз".
Али то није све. Настале су непредвиђене тешкоће: један их брод напушта и то управо онај који превози храну. Пловидбу ипак настављају 3 брода увјерена да ће за неколико дана успјети да побиједе Тихи океан и да ће наћи "острва зачина". Међутим, проблемима нема краја, јер океан је био много већи него што су мислили.
Дошло је до озбиљне несташице хране, а морнари су умирали од скорбута и глади. У извјештају с првог путовања око свијета стоји записано: "Двопек којег једемо није двопек већ прашина помијешана црвима... Били смо присиљени жвакати кожу којом је прибор био причвршћен за палубу... Да бисмо заварали глад јели смо струготину, а за једног штакора плаћало се пола дуката...".
Тако су пловили 96 дана. Од копна није било ни трага. Коначно су, 6.марта 1521., угледали Маријанска острва, а неколико дана касније стигли су до острва која су касније назвали Филипини. Ту су 27. априла исте године Магелана убили домороци острва Матан. Настао је прави хаос из којег се извукла једино "Викториа", Магеланов брод под водством Хуана Себастиана дел Кана. Након драматичних доживљаја "Викториа" 6. септембра 1522. пристаје уз обалу Шпаније.
Први пут у историји је један брод обишао свијет, доказујући да је Земља округла. Та спознаја је скупо плаћена. Од 265 људи вратило се само 18. Међу преживјелима није било човјека који је организовао експедицију, започео истраживање и скоро га привео крају, није било морепловца Фердинанда Магелана.
Семберија ИНФО/Приредила М.Решидовић
Суочавање с непознатим просторима без видљивих граница подухват је који захтијева много храбрости, али увијек је било смјелих људи који су одлазили у непознато, у потрагу за авантуром. Чинили су то из различитих мотива: неке је на то наводила искључиво жеља за сазнањима, други су се хтјели прославити, а треће је привлачила само корист. Међутим, било како било, свако је истраживање допринијело проширењу граница људске спознаје.
Открића Кристофора Колумба и Америга Веспућија показалу су да постоји један нови континент који је смјештен на путу између Европе и Индије. Управо зато су многи морепловци почели да трагају за пролазом кроз тај континент, пролазом који би олакшао пут до такозваних ,,острва зачина“.
Магелан је вјеровао да у рукама има адут, а имао је тајну карту (касније се показало да није тачна), по којој је већ постојао пролаз у једном мореузу скривеном иза рта Санта Марија у Уругвају.
Охрабрен овим податком, Магелан је од португалског краља Фердинанда II затражио флоту, али краљ га је одбио. Магелан није одустао, па се обратио шпанском краљу Карлу V, који му је пружио новчану помоћ.
И тако је све кренуло: 20. септембра 1519. године Магелан исполовљава из луке Сан Лукар с флотом од пет бродова и посадом од 265 људи. Међу краљевим људима на главном броду налазио се Антонио Пигафета, човјек врло одан Магелану, који се укрцао на брод само да би видио љепоте, чари и тајне које крије океан. Он је касније све згоде и незгоде тог путовања описао у свом познатом "Извјештају с првог путовања око свијета".
У том извјештају пише да су на бродовима искрсле тешкоће услед несугласица између Шпанаца и Португалаца, а било је потешкоћа и с Магеланом. Многи су га сматрали препотентним и самоувјереним, те захтјевали да буде смијењен. Након пет мјесеци пловидбе, стигли су у залив Рио де ла Плата, а затим наставили путовање на југ. Почела се осјећати несташица хране, а један брод им је потонуо у бури.
Магелан је био чврсто увјерен у оправданост своје намјере и постојање пролаза и коначно је 21. октобра 1521. нашао један уски, вијугави пролаз на чијим су се обалама свјетуцкале неке далеке ватре (то је данашња Огњена Земља).
Да би се прошло кроз тај пролаз било је потребно 38 дана напорне пловидбе током које се посада борила с морским струјама и олујама. А тада је пред храбрим морепловцима пукла бескрајна пучина океана. Тако је Магелан открио дуго тражени пролаз, "Магеланов мореуз".
Али то није све. Настале су непредвиђене тешкоће: један их брод напушта и то управо онај који превози храну. Пловидбу ипак настављају 3 брода увјерена да ће за неколико дана успјети да побиједе Тихи океан и да ће наћи "острва зачина". Међутим, проблемима нема краја, јер океан је био много већи него што су мислили.
Дошло је до озбиљне несташице хране, а морнари су умирали од скорбута и глади. У извјештају с првог путовања око свијета стоји записано: "Двопек којег једемо није двопек већ прашина помијешана црвима... Били смо присиљени жвакати кожу којом је прибор био причвршћен за палубу... Да бисмо заварали глад јели смо струготину, а за једног штакора плаћало се пола дуката...".
Тако су пловили 96 дана. Од копна није било ни трага. Коначно су, 6.марта 1521., угледали Маријанска острва, а неколико дана касније стигли су до острва која су касније назвали Филипини. Ту су 27. априла исте године Магелана убили домороци острва Матан. Настао је прави хаос из којег се извукла једино "Викториа", Магеланов брод под водством Хуана Себастиана дел Кана. Након драматичних доживљаја "Викториа" 6. септембра 1522. пристаје уз обалу Шпаније.
Први пут у историји је један брод обишао свијет, доказујући да је Земља округла. Та спознаја је скупо плаћена. Од 265 људи вратило се само 18. Међу преживјелима није било човјека који је организовао експедицију, започео истраживање и скоро га привео крају, није било морепловца Фердинанда Магелана.
Семберија ИНФО/Приредила М.Решидовић
