Нови мигрантски талас стиже у Европу: ЕУ жели мигранте да измјести у треће земље
Мигранте који немају јасног разлога за азил, Европска унија намјерава да одбија већ на спољним границама. Правила за додјељивање азила важиће за само мали дио миграната који долазе у Унију.
Министарке и министри унутрашњих послова 27 чланица Европске уније расправљали су овог четвртка у Луксембургу читав дан, како би прихватили реформу права на азил и регулацију миграција која је припремљена још прије више година.
„Постоји свјетло на крају тунела“, објавио је један делегат након 12 сати вијећања, у вријеме док су преговори још трајали. Шведска предсједаватељка Савјету ЕУ Марија Малмер Стенергард три пута је прекидала сједницу како би текст био промијењен након што би га неке делегације одбијале.
Након што су велике земље као Њемачка и Италија биле за приједлог, он је могао да буде прихваћен, не једногласно него такозваном квалификованом већином, дакле гласовима земаља које представљају најмање 65 одсто становништва ЕУ. Против приједлога су гласале Пољска и Мађарска, које се и даље не желе да се придржавају заједничких правила о регулисању миграције.
Национално-конзервативни пољски министар унутрашњих послова Маријуш Камински најавио је да Пољска неће плаћати одштету зато што не прихвата избјеглице. А, према новим правилима, земља која не прихвата избјеглице требало би да плаћа 20.000 евра за сваку особу коју не прими – и то према квоти одређеној у складу с број становника земље.
Експерткиња за миграције Хелена Хахн из института Европски политички центар сумња да ће нови систем да профункционише. „Видјели смо да то све до краја наилази на отпор неких чланица, укључујући и Пољску. Они кажу – трошкови су превисоки. Зато можемо очекивати још више противљења.“
Упркос снажном противљењу „обавезујућој солидарности“ у земљама на спољним границама ЕУ као што су Грчка, Италија, Кипар и Малта, њемачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер сматра да је одлука из Луксембурга „историјска“, иако додаје и да она никоме није била лака. Министарка се на крају сложила с брзим поступком провјере права на азил на спољним границама ЕУ, око чега се не слажу сви у њемачкој владајућој коалицији састављеној од СПД-а, Зелених и Либерала.
У тим брзим поступцима би за највише 12 недјеља требало да се утврди чији захтјев за добијање азила није утемељен, јер долази из релативно сигурне земље. А то важи за све земље код којих је проценат признавање права на азил у Европској унији испод 20 одсто. Примјери за то су Пакистан, Албанија и неке афричке земље.
Људи који буду одбијени, према новим правилима могу брзо да буду враћени у своју домовину или у неку трећу земљу. О томе да ли је нека трећа земља за то прикладна, одлучиваће земље на спољним границама ЕУ, рецимо Грчка или Италија. Не постоји више заједнички списак сигурних земаља.
Брзим поступцима на граници биће подвргнуте и породице с дјецом и малољетници без пратње. Њемачки Зелени то су оштро критиковали. Министарка Нанцy Фаесер (СПД) изјавила је да ће се она и даље борити за права дјеце и за изузетке. Није јасно да ли ће то бити довољно коалиционим партнерима.
За поступак на граници у земљама на спољним границама ЕУ, нпр. у Грчкој и Италији. сада морају да се направе нова, готово затворена прихватилишта. Таква прихватилишта критикују организације за заштиту избјеглица, а у Њемачкој још и Зелени, као и дијелови СПД-а. Они сматрају да се практично ради о недопустивим затворима. Италија је пристала на нова правила тек након што су капацитети за те граничне поступке осјетно смањени, и то након тешких преговора.
Шведско предсједавање ЕУ у почетку је предлагало стварање 120.000 мјеста у прихватним центрима, али се на крају дошло до трећине – дакле до 40.000 мјеста. Сходно томе, смањен је и број избјеглица које остале чланице ЕУ морају да прихвате у склопу премјештања избјеглица из логора у Италији или Грчкој. На прихватање таквих избјеглица које имају изгледа да добију азил, тренутно су спремне само Њемачка, Португалија, Ирска и Луксембург.
Све друге чланице Европске уније морале би да плаћају одређени износ у европски фонд из којег се финансира заштита граница и други задаци у склопу спречавања миграција. „Земље у које већ стиже велики број миграната мораће посебно да повећају своје капацитете да би могле уредно да обаве те поступке на граници“, напомиње експерткиња за миграције Хелена Хан у разговору за ДW.
Избјеглице из Сирије и Авганистана неће бити обухваћене поступцима на границама, јер је код њих проценат признавања права на азил око 50 одсто. За те људе ће да важе „нормални“ поступци. То значи да ће они бити регистровани у Грчкој или Италији, и да ће онда да продуже путовање, најчешће ка Њемачкој.
Та „секундарна миграција“, која према законима ЕУ заправо није дозвољена, али у пракси јесте уобичајена, неће бити обухваћена новим правилима. Чланице ЕУ надају се, као и много пута раније, да ће земље у којима су избјеглице први пут ступиле на тло Уније, прихватити те избјеглице назад.
Циљ реформе је смањити долазак избјеглица, односно потражилаца азила, у ЕУ. А тај број је посљедњих година веома порастао. У 2022. је 850.000 људи поднијело по први пут захтјев за добијање азила у ЕУ. Дипломате Европске уније кажу да се надају да ће нова правила да застраше мигранте који немају изгледа за азил.
Али, мађарски министар унутрашњих послова Шандор Пинтер у то не вјерује. Национално-конзервативни политичар недавно је, приликом сусрета са својим баварским колегом Јоахимом Херманом (ЦСУ) у Вирцбургу, изјавио да спољне границе ЕУ морају да буду боље заштићене. Њемачка министарка Фезер је, насупрот томе, у Луксембургу изјавила: „Желим да границе држим отвореним.“
Експерткиња за миграције Хелена Хан препоручује чланицама ЕУ наставак потраге за консензусом и бољу координацију. „Ако се то не догоди, вјероватно ћемо видјети више оваквих ствари какве се данас догађају.“ А то значи више проблематичних поступака и пораст броја потражилаца азила. „Систем какав имамо сада не функционише“, каже аустријски министар унутрашњих послова Герхард Карнер.
Правила која је сада прихватило Министарски савјет морају до краја године да прођу расправу у Европском парламенту и да тамо буду прихваћена. Ако то прође без потешкоћа, прије него што посланици на прољеће започну предизборну кампању за Европске изборе предвиђене за јун, нова правила за азил могу да ступе на снагу идуће године. Она се не односе на ратне избјеглице из Украјине. За њих важе ванредна правила на основу других законских одредаба.
(Независне)
Министарке и министри унутрашњих послова 27 чланица Европске уније расправљали су овог четвртка у Луксембургу читав дан, како би прихватили реформу права на азил и регулацију миграција која је припремљена још прије више година.
„Постоји свјетло на крају тунела“, објавио је један делегат након 12 сати вијећања, у вријеме док су преговори још трајали. Шведска предсједаватељка Савјету ЕУ Марија Малмер Стенергард три пута је прекидала сједницу како би текст био промијењен након што би га неке делегације одбијале.
Након што су велике земље као Њемачка и Италија биле за приједлог, он је могао да буде прихваћен, не једногласно него такозваном квалификованом већином, дакле гласовима земаља које представљају најмање 65 одсто становништва ЕУ. Против приједлога су гласале Пољска и Мађарска, које се и даље не желе да се придржавају заједничких правила о регулисању миграције.
Национално-конзервативни пољски министар унутрашњих послова Маријуш Камински најавио је да Пољска неће плаћати одштету зато што не прихвата избјеглице. А, према новим правилима, земља која не прихвата избјеглице требало би да плаћа 20.000 евра за сваку особу коју не прими – и то према квоти одређеној у складу с број становника земље.
Експерткиња за миграције Хелена Хахн из института Европски политички центар сумња да ће нови систем да профункционише. „Видјели смо да то све до краја наилази на отпор неких чланица, укључујући и Пољску. Они кажу – трошкови су превисоки. Зато можемо очекивати још више противљења.“
Упркос снажном противљењу „обавезујућој солидарности“ у земљама на спољним границама ЕУ као што су Грчка, Италија, Кипар и Малта, њемачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер сматра да је одлука из Луксембурга „историјска“, иако додаје и да она никоме није била лака. Министарка се на крају сложила с брзим поступком провјере права на азил на спољним границама ЕУ, око чега се не слажу сви у њемачкој владајућој коалицији састављеној од СПД-а, Зелених и Либерала.
У тим брзим поступцима би за највише 12 недјеља требало да се утврди чији захтјев за добијање азила није утемељен, јер долази из релативно сигурне земље. А то важи за све земље код којих је проценат признавање права на азил у Европској унији испод 20 одсто. Примјери за то су Пакистан, Албанија и неке афричке земље.
Људи који буду одбијени, према новим правилима могу брзо да буду враћени у своју домовину или у неку трећу земљу. О томе да ли је нека трећа земља за то прикладна, одлучиваће земље на спољним границама ЕУ, рецимо Грчка или Италија. Не постоји више заједнички списак сигурних земаља.
Брзим поступцима на граници биће подвргнуте и породице с дјецом и малољетници без пратње. Њемачки Зелени то су оштро критиковали. Министарка Нанцy Фаесер (СПД) изјавила је да ће се она и даље борити за права дјеце и за изузетке. Није јасно да ли ће то бити довољно коалиционим партнерима.
За поступак на граници у земљама на спољним границама ЕУ, нпр. у Грчкој и Италији. сада морају да се направе нова, готово затворена прихватилишта. Таква прихватилишта критикују организације за заштиту избјеглица, а у Њемачкој још и Зелени, као и дијелови СПД-а. Они сматрају да се практично ради о недопустивим затворима. Италија је пристала на нова правила тек након што су капацитети за те граничне поступке осјетно смањени, и то након тешких преговора.
Шведско предсједавање ЕУ у почетку је предлагало стварање 120.000 мјеста у прихватним центрима, али се на крају дошло до трећине – дакле до 40.000 мјеста. Сходно томе, смањен је и број избјеглица које остале чланице ЕУ морају да прихвате у склопу премјештања избјеглица из логора у Италији или Грчкој. На прихватање таквих избјеглица које имају изгледа да добију азил, тренутно су спремне само Њемачка, Португалија, Ирска и Луксембург.
Све друге чланице Европске уније морале би да плаћају одређени износ у европски фонд из којег се финансира заштита граница и други задаци у склопу спречавања миграција. „Земље у које већ стиже велики број миграната мораће посебно да повећају своје капацитете да би могле уредно да обаве те поступке на граници“, напомиње експерткиња за миграције Хелена Хан у разговору за ДW.
Избјеглице из Сирије и Авганистана неће бити обухваћене поступцима на границама, јер је код њих проценат признавања права на азил око 50 одсто. За те људе ће да важе „нормални“ поступци. То значи да ће они бити регистровани у Грчкој или Италији, и да ће онда да продуже путовање, најчешће ка Њемачкој.
Та „секундарна миграција“, која према законима ЕУ заправо није дозвољена, али у пракси јесте уобичајена, неће бити обухваћена новим правилима. Чланице ЕУ надају се, као и много пута раније, да ће земље у којима су избјеглице први пут ступиле на тло Уније, прихватити те избјеглице назад.
Циљ реформе је смањити долазак избјеглица, односно потражилаца азила, у ЕУ. А тај број је посљедњих година веома порастао. У 2022. је 850.000 људи поднијело по први пут захтјев за добијање азила у ЕУ. Дипломате Европске уније кажу да се надају да ће нова правила да застраше мигранте који немају изгледа за азил.
Али, мађарски министар унутрашњих послова Шандор Пинтер у то не вјерује. Национално-конзервативни политичар недавно је, приликом сусрета са својим баварским колегом Јоахимом Херманом (ЦСУ) у Вирцбургу, изјавио да спољне границе ЕУ морају да буду боље заштићене. Њемачка министарка Фезер је, насупрот томе, у Луксембургу изјавила: „Желим да границе држим отвореним.“
Експерткиња за миграције Хелена Хан препоручује чланицама ЕУ наставак потраге за консензусом и бољу координацију. „Ако се то не догоди, вјероватно ћемо видјети више оваквих ствари какве се данас догађају.“ А то значи више проблематичних поступака и пораст броја потражилаца азила. „Систем какав имамо сада не функционише“, каже аустријски министар унутрашњих послова Герхард Карнер.
Правила која је сада прихватило Министарски савјет морају до краја године да прођу расправу у Европском парламенту и да тамо буду прихваћена. Ако то прође без потешкоћа, прије него што посланици на прољеће започну предизборну кампању за Европске изборе предвиђене за јун, нова правила за азил могу да ступе на снагу идуће године. Она се не односе на ратне избјеглице из Украјине. За њих важе ванредна правила на основу других законских одредаба.
(Независне)
