Умрла најстарија Српкиња - Бака Боса (Матова) Салатић
Умрла најстарија Српкиња - Бака Боса (Матова) Салатић са Баљака код Билеће: Покретна и бистра до краја
Боса (Матова) Салатић(103),поријеклом из фамилије Уљаревића,најстарија Српкиња, упокојила се, данас (недеља) у породичној кући у Баљацима, надомак Билеће.
Мада је била увелико у другог вијеку живота, бака Боса, је до посљедњег дана била, не само покретна, већ и бистрог ума, пуна љубави и пажње за све који су јој долазили или се телефоном јављали. Нема куће, у крају, која не памти благодети, топлину и лијепе ријечи и њеног рано преминулог супруга Мате. Таква су им сва дјеца, као и бројна унучад и праунучад. Мјештани и родбина кажу да ником није била на терету ни трена ни у овим годинама, после којих као да се одједном угасила.
- Добре, позитивне мисли, љубав према ближњим својима и свим добрим људима, чињене добрих дјела, вриједан рад и труд, радовање и туђем успјеху, не само свом – био је “рецепт“ баке Босе за дуг живот, уз максималну умјереност у свему и стрпљење, што нам је за живота свједочила.
Старост јој је посебно уљепшао син, професор др Милосав Миша Салатић, некадашњи угледни љекар, кардиолог и универзитетски посленик у Тузли, а потом скоро три деценије љекар у Норвешкој и Шведској, гдје је проносио славу наше медицине. Миша се, у међувремену, вратио из иностранства и наставио живот у прелијепом Требињу. Сваки викенд проводио је са мајком на прадједовском огњишту.
- Једно другом су се радовали као мала дјеца, као кад је Миша био мали - каже њихов породични пријатељ Драго Мирковић. - Благо мене, ево мога Миша, тако, увијек, тетка Боса дочекаше свог мјезимца. Миша је, заиста, како каже, уживао у ономе што му се прилика да буде уз мајку и родни дом, као један од најуспјешнији, не само љекара, већ и других људи, из Херцеговине.
Е, нема таквог сина као што је Миша - свједоче комшије Салатића. - Миша не да баки Боси да умре. Бака и Миша „производе“ тако позитивну енергију за све нас као примјер који сви треба да сијледе. Зато сви баку Босу жалимо до неба и са Мишом смо сви срцем. Нема више наше драге наке Босе, која нас је знала и да утјеши, поучи, научи, помогне, посавјетује. Као и своју рођену дјецу.
За Семберија инфо - Младен Василић
Боса (Матова) Салатић(103),поријеклом из фамилије Уљаревића,најстарија Српкиња, упокојила се, данас (недеља) у породичној кући у Баљацима, надомак Билеће.
Мада је била увелико у другог вијеку живота, бака Боса, је до посљедњег дана била, не само покретна, већ и бистрог ума, пуна љубави и пажње за све који су јој долазили или се телефоном јављали. Нема куће, у крају, која не памти благодети, топлину и лијепе ријечи и њеног рано преминулог супруга Мате. Таква су им сва дјеца, као и бројна унучад и праунучад. Мјештани и родбина кажу да ником није била на терету ни трена ни у овим годинама, после којих као да се одједном угасила.
- Добре, позитивне мисли, љубав према ближњим својима и свим добрим људима, чињене добрих дјела, вриједан рад и труд, радовање и туђем успјеху, не само свом – био је “рецепт“ баке Босе за дуг живот, уз максималну умјереност у свему и стрпљење, што нам је за живота свједочила.
Старост јој је посебно уљепшао син, професор др Милосав Миша Салатић, некадашњи угледни љекар, кардиолог и универзитетски посленик у Тузли, а потом скоро три деценије љекар у Норвешкој и Шведској, гдје је проносио славу наше медицине. Миша се, у међувремену, вратио из иностранства и наставио живот у прелијепом Требињу. Сваки викенд проводио је са мајком на прадједовском огњишту.
- Једно другом су се радовали као мала дјеца, као кад је Миша био мали - каже њихов породични пријатељ Драго Мирковић. - Благо мене, ево мога Миша, тако, увијек, тетка Боса дочекаше свог мјезимца. Миша је, заиста, како каже, уживао у ономе што му се прилика да буде уз мајку и родни дом, као један од најуспјешнији, не само љекара, већ и других људи, из Херцеговине.
Е, нема таквог сина као што је Миша - свједоче комшије Салатића. - Миша не да баки Боси да умре. Бака и Миша „производе“ тако позитивну енергију за све нас као примјер који сви треба да сијледе. Зато сви баку Босу жалимо до неба и са Мишом смо сви срцем. Нема више наше драге наке Босе, која нас је знала и да утјеши, поучи, научи, помогне, посавјетује. Као и своју рођену дјецу.
За Семберија инфо - Младен Василић
