Посао је био кључни разлог због кога сам прије шест година напустила БиХ и отишла у Словенију, а обичну радну визу коју сам досад имала и стално продужавала одлучила сам да замијеним словеначким држављанством, а да се одрекнем босанскохерцеговачког.

Изјавила је то за "Независне новине" једна Бањалучанка, коју је пут са супругом одвео у Љубљану, из које, како каже, не планира да се враћа у БиХ.

Разлога за тако нешто, тврди, је више, а прије свега то што жели да покрене самосталан посао, због чега јој бх. папири тамо не значе много.

"Још један од разлога зашто желим држављанство јесу бенефиције које могу да добијем као словеначки држављанин. Да бих добила њихово држављанство, морам да се одрекнем нашег. Прије неколико мјесеци почела сам процедуру одјаве из БиХ, а она је недавно завршена. Још бих рекла и да много више папира и процедура тражи БиХ како бих се одрекла држављанства него Словенија гдје желим да се пријавим", прича она.

Одјавом бх. држављанства, ова Бањалучанка стала је у ред са готово 98.000 грађана БиХ који су се у претходних 27 и по година одрекли овог документа.

Само у првој половини ове године, држављанства БиХ одрекло се 1.096 особа, што је, пратећи податке Министарства цивилних послова БиХ, нешто мањи број у односу на претходне године.

"Од 1996. године, па закључно са крајем јуна 2023. године, држављанства БиХ одрекло се 97.946 грађана. У 2022. години држављанства се одрекло 2.622, годину раније 3.110, док је 2020. године тај број био 3.168", стоји у подацима који су "Независним новинама" достављени из овог министарства.

Према истим подацима, најмање се за овим посезало од 1996. до 2000. године, када је у периоду од пет година свега 107 грађана "избрисало" своје бх. папире, да би у периоду од 2002. до 2007. тај број био готово 40.000.

Од тада, просјечне бројке које се тичу одрицања од држављанства БиХ крећу се око 3.500 на годишњем нивоу, што је, у демографском смислу, број становника који је по попису из 2023. године имала општина Љубиње.

Треба напоменути и да одрицање од бх. држављанства није баш ни јефтино. Наиме, они који се одлуче на овај корак морају платити административну таксу која износи 800 КМ.

"Такође, за одрицање ради стицања/посједовања држављанства неке од држава бивше СФРЈ такса износи 200 КМ", појаснили су из Министарства цивилних послова БиХ.

"Знамо сигурно да у буџету Савјета министара БиХ има ставка која се зове приходи од одрицања бх. грађана од држављанства БиХ, а замислите само колико тога су добили јер се више од 97.000 људи одрекло држављанства", поручује Мирхуниса Зукић из Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ.

Њена дугогодишња искуства по овом питању оцјењује као врло забрињавајућа.

"Врло је то трауматично. Ја сам једном присуствовала када је тридесетак младих дошло са захтјевом за одрицање од држављанства. Они су нашли неку врсту послова у земљама које не дозвољавају двојно држављанство", наводи она.

Поред тога, наставља Зукићева, за државу није само проблем што се људи одричу држављанства. Из Уније за одрживи повратак и интеграције годинама указују и на, како кажу, дискриминаторски закон који отежава поврат држављанства грађанима.

"Најлакше се бх. држављанин одриче папира и то је једноставно са том уплатом. Међутим, када наши људи, а већ се најављује око 100.000 људи који желе да врате држављанство, крену у ту процедуру, врло су ригорозне мјере. Код нас се ти људи буквално изједначују са мигрантима, јер морају минимално пет година да бораве у БиХ, да имају нека стабилна примања итд. да би поново добили држављанство. На срећу, постоје назнаке да ће се то ускоро промијенити, али ово сада је јако лоше", истиче Зукићева.

Подсјећања ради, грађани БиХ најчешће се одричу држављанства ради стицања држављанства Њемачке и Аустрије. Када су у питању споразуми о двојном држављанству, БиХ је то потписала са Србијом, Хрватском и Шведском, што значи грађани који стичу држављанство тих држава могу задржати и држављанство БиХ.

(Независне)