У Сарајеву је постављен споменик једном од најзачанијих средњовјековних владара Босне - краљу Твртку I Котроманићу, а за дан отварања споменика изабрана је данашња 834. годишњица потписивања Повеље Кулина бана, најстаријег документа о босанској државности.

Повеља је међународни правни акт, коју је босански бан Кулин упутио дубровачком кнезу Крвашу како би регулисао трговачке односе са тада најважнијим трговачким партнером своје земље - Дубровником. њоме се дубровачким трговцима даје слобода трговања у Босни без плаћања пореза, али им се и јамчи сигурност, те надокнада евентуалне штете.

Најстарији је то очувани документ који свједочи о вишестољетној босанској државности и један од најстаријих државних докумената код свих јужнославенских народа.

Котроманић се сматра једним од највећих средњовјековних владара Босне. За собом је оставио земљу већу, јачу, политички утицајнију и војно способнију од оне коју је наслиједио. 

Рођен је око 1338. године. Син Владислава Котроманића и Јелене Шубић, Твртко је на босанско пријестоље дошао као петнаестогодишњи дјечак 1353. године, а Босном је као бан владао до 1377. године.

Његова владавина Босном у том је периоду обиљежена сталним сукобима са Угарском краљевином, која се жељела дочепати богатих босанских рудника те искоријенити босанске богумиле. Твртко I Котроманић први је босански владар који је узео титулу краља. То се догодило 1377. године у Милима код Високог. Током своје владавине краљ Твртко I Котроманић је од Босне и Херцеговине створио респектабилну европску државу, која је доживјела политичку, културну и привредну експанзију.

Краљ Твртко I посебан је и по томе што је први владар Босне који је кренуо у противнапад на сусједње земље након што је Босна годинама била мета њихових напада. У својим је освајањима Тврко I био више него успјешан. Поход на Црну Гору окончао је освајањима територија све до Котора. Потом се окренуо према Србији и стигао до Сјенице у данашњем Санџаку. У Милима се крунисао као краљ Србљем, Босни, Поморју, Хумској земљи, Доњим Крајем, Западним Странам, Усори и Подрињу.

Босна је тада важила и за економску силу, која је своју привреду базирала на богатим налазиштима злата, сребра, олова и других вриједних метала. О каквој се економској сили радило најбоље свједочи златник који се ковао. Твртков дукат био је четири пута већи од османског, имао је 24 карата, био је широк четири центиметра и тежак 16 грама. Овај златник био је важан и због симболике. На једној страни се налазио грб Босанског краљевства, са шест љиљана и још два љиљана са стране, а на другој страни је био пропети лав, симбол моћи његовог краљевства. О његовој моћи говори и податак да га је Млетачка република, водећа европска поморска сила, уписала у златњу књигу почасних грађана.

Босанска војска учествовала је и у Косовској бици на страни српског кнеза Лазара, који је Твртка I молио за помоћ. Босанска војска је изборила побједу над турском војском на лијевом крилу гдје се борила и у домовину се вратила са незнатним губицима. Након тога се Твртко I окренуо освајањем хрватских територија гдје је напредовао све до Новиграда, а под његовом влашћу су били сви далматински отоци и градови осим Задра и Дубровника.

Изненада је умро 10. марта 1391. године, а на његово мјесто дошао је његов рођак Стјепан Дабиша. Твртко I је сахрањен у Цркви св. Николе у насељу Миле код Високог.


Фена / БХРТ