Џејмс Пиблс ( Јамес Пееблес), Мишел Мајор ( Мицхел Маyор) и Дидије Келуз (Дидиер Qуелуз) су у уторак, осмог октобра, у Штокхолму проглашени добитницима Нобелове награде за физику за 2019. годину за револуционарна открића о свемиру.
 
Додијељена им је заједничка награда за рад и открића на еволуцији свемира и откривању егзопланете која кружи око звијезде сунчева типа. Награда ће бити подијељена тако да ће Џејмс Пиблс добити половину награде, а друга половина биће подијељена између Мајора и Келуза.
 
,,Овогодишњи лауреати промијенили су наша сазнања о свемиру“, стоји у саопштењу Шведске краљевске академије наука.
 
Овај пут Нобелова награда за физику додијељена је за два различита, али веома блиска открића на пољу астрофизике. Награда Пиблсу иде за његов теоријски рад, који је трајао деценијама, а који је омогућио основе модерног разумијевања историје свемира, од Великог праска до данас.
 
Награда Мајору и Келузу биће додијељена за откриће егзопланете- планете која се налази изван нашег Сунчевог система.


 
,,Док су теоријска открића Џејмса Пиблса допринијела нашем разумијевању о томе на који се начин свемир развијао након Великог праска, Мишел Мајор и Дидије Келуз истраживали су наше свемирско сусједство у потрази за непознатим планетама. Њихова открића заувијек су промијенила наша схватања свијета“, каже се у образложењу.
 
-Покретачка снага младим научницима треба да буде љубав према науци, а не трагање за наградама, рекао је Пиблс након што је сазнао да је освојио Нобелову награду.
 
Џејмс Џим Пиблс (рођен 1935.године) је америчко-канадски физичар, теоретски космолог, тренутно професор на Принстону. Од седамдесетих, један је од водећих физичара и дао је велики допринос на пољу истраживања нуклеосинтезе (стварање тежих атомских језгри), позадинског космичког зрачења те теорије тамне материје.
Користећи теорију и проучавајући управо позадинско космичко зрачење, Пиблс је створио модел облика универзума, и то је управо чувени дијаграм у којем се универзум представља у облику „звона“. Према његовим предикцијама, универзум се састоји од 5% материје какву знамо („обична материја“), 26% тамне материје и 69% тамне енергије. Управо је то теоретска слика универзума коју имамо данас, мада још увијек није показано шта је то тамна материја, а још мање знамо о тамној енергији. Прве назнаке постојања тамне материје дали су Фриц Цвики и недавно преминула Вера Рубин, својим истраживањима ротације галаксија.

Мишел Мајор (рођен 1942.), професор емеритус је астрофизике на Универзитету Женева.
Дидие Келуз (рођен 1966.) један је од шампиона откривања егзопланета. Његов рад је повезан са неколико великих универзитета и института, попут Кембриџа, Универзитета Женева и групе за астрофизику при Кевендиш лабораторији. Келуз је као студент, заједно са својим професором Мишелом Мајером анализирао звијезду 51 Пегаси и помоћу методе зване Доплерова спектроскопија, они су открили како око ове звијезде орбитира планета.

Планета ће добити име 51 Пегаси б, незванично Белерофон, и то је прва егзопланета откривена око неке звијезде сличне Сунцу. Међутим, овај систем је био другачији од нашег – планета која је била близу звијезде више је била налик нашем Јупитеру него Земљи. Ово је уједино био доказ не само како постоје други планетарни системи, него и доказ да они могу бити веома другачији од нашег.

Све до потврде постојања егзопланета, ми смо могли само у филмовима научне фантастике маштати како постоје свјетови мимо Сунчевог система. Због ове идеја и још неких идеја, италијански филозоф Гиордано Бруно је проглашен херетиком и 1600. године спаљен на ломачи. Бруно је сматрао како је свака звијезда неко сунце и како се око њега окрећу планете слично као у Сунчевом систему. До данас је откривено преко 4000 егзопланета.

Дуго се заправо очекивало да ће једном Нобелова награда за физику ићи управо за Пееблсову слику универзума и откриће егзопланета. Ови доприноси у астрофизици су заправо радикално измијенили нашу слику космоса од половине прошлог вијека и навели на многа друга истраживања – на потрагу за тамном материјом, другим егзопланетама и егзомјесецима. Егзомјесец – природни сателити једне егзопланете, откривен је 2017. и послије је ово откриће и потврђено.

​Семберија инфо/Припремила М. Решидовић