БРИСЕЛ, БАЊАЛУКА - Иако је БиХ скинута са црне листе Радне групе за сузбијање прања новца (ФАТФ), ЕУ је одлучила да и даље задржи БиХ на црној листи високоризичних земаља.
 
То у пракси значи да се отежава спровођење финансијских трансакција, обесхрабрују стране инвестиције, а финансијске трансакције чине скупљим јер су банке које послују у ЕУ обавезне да спроводе посебне процедуре када је у питању новац упућен ка БиХ, или из БиХ ка ЕУ.
 
Преведено на обичан језик, ЕУ није задовољна мјерама које је БиХ усвојила када је у питању ризик прања новца и пребацивања сумњивих финансијских трансакција.
 
ЕУ је, иако на прилично загонетан начин, ову примједбу уврстила у аналитички извјештај, објављен уз Мишљење о спремности БиХ за кандидатуру за чланство. У извјештају је без детаљних појашњења само наглашено да је БиХ на црној листи ЕУ високоризичних трећих земаља зато што одредбе о власницима рачуна нису усклађене са правном стечевином ЕУ. Једино је напоменуто да се ова област налази у поглављу 24 аналитичког извјештаја, без појашњења на шта се конкретно примједба односи.
 
Како нам је незванично речено, основни проблем је што нису испоштоване директиве ЕУ које се односе на обавезу банака регистрованих у земљи да сачине и архивирају листе власника рачуна на начин да се правно и физичко лице може лако идентификовати приликом обављања трансакција. Ако је ово тачно, то практично значи да се у БиХ и даље може сакрити идентитет или отежати идентификација лица која пребацују новац у БиХ, а који би могао бити сумњивог поријекла. Незванично нам је такође речено да то значи да се финансијски ентитети регистровани у ЕУ не могу ослонити на процедуре у БиХ, те да су из тог разлога, према европском законодавству, обавезни да трансакције са БиХ подвргну посебном надзору који носи технички назив ЕДД.
 
"Разлика између уобичајене процедуре и ЕДД-а је у томе што је уобичајен процес мање стриктан када банка процесуира податке наведене о власнику трансакцијског рачуна. ЕДД се спроводи онда када земља у којој је банка регистрована земљу из које новац долази држи на посебној листи", објаснио нам је наш саговорник.
 
Према европским прописима, банка трансакције повезане са БиХ мора провјерити тако што утврди ко је физичко лице које је власник рачуна, да ли се ради о политичару, привреднику, да ли је поријеклом из БиХ или из неке друге земље.
 
Као што смо рекли, у европским документима нема довољно података шта се од БиХ очекује. На неколико мјеста је истакнуто да мјере сузбијања прања новца треба поправити, као и да недостаје особља и полицијских агената који треба да прате финансијске трансакције и сузбијају ову врсту криминала. Такође је напоменуто да нема довољно процеса и осуда због кривичних дјела повезаних са финансијским криминалом.
 
Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да БиХ није довољно развијена правна држава.
"Чињеница је да код нас влада јако лоша пословна клима. У многим стварима заостајемо за европским земљама, па и у овим. Ми још не можемо да достигнемо стандарде које ове земље имају", рекао је Павловић.
 
Ако, међутим, ишта охрабрује, онда је то да се ипак колико-толико стаје украј активностима прања новца. Према подацима Агенције за банкарство РС, у РС је прошле године пријављено укупно 48 сумњивих трансакција у вези с прањем новца, у укупном износу од 127 милиона марака. Како су истакли, пријављена је једна сумњива безготовинска трансакција у износу од 103,5 милиона марака, а та средства су по налогу Финансијско-обавјештајног одјељења СИПА била блокирана пет дана.

(независне.цом)