БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Хроничан недостатак радника на нашем тржишту неће значајно надомјестити ни повратак сезонаца, који су се, у потрази за већим платама, прољетос "отиснули" према Јадрану или, пак, радно мјесто пронашли на грађевинама и другим пословима широм Европе.

Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца ФБиХ, оцјењује да ће повратак сезонаца мало ублажити мањак радника у угоститељству, док за остале бранше сумња да ће се то десити.

"Највећи проблем кад је у питању недостатак радне снаге су грађевина и индустрија, и нисам сигуран да ће они са конобарисања прећи на грађевину. Тако да ће и даље сигурно остати проблем недостатка радника када је ријеч о неким занимањима", казао је Смаилбеговић за "Независне новине".

Сличног је мишљења и Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, који наглашава да је једино рјешење довођење страних радника.

"Мислим да послодавци већ одавно не рачунају на те који се враћају са сезоне, зато што су им непоуздани радници. Али сигурно је да они могу на неки начин да поправе то стање. Међутим, евидентно је да нема шансе без запошљавања стране радне снаге да се та рупа попуни", навео је Тривић.

Додао је да је чињеница да пуно више запослених, на годишњем нивоу, оде у пензију него што будућих радника стигне из школа, а проблем су и демографске прилике, односно исељавање.

"Тако да без запошљавања стране радне снаге нема крпљења те рупе", рекао је Тривић за "Независне новине".

Подсјетимо, Савјет министара БиХ је крајем прошлог мјесеца донио одлуку о утврђивању годишње квоте радних дозвола за запошљавање странаца у БиХ за 2023. годину. Стога, укупна годишња квота радних дозвола за продужење и ново запошљавање странаца у БиХ у 2023. години износи 3.995, од чега 2.435 у ФБиХ, 1.400 у Српској и 160 у Брчко дистрикту.

Када се подвуче црта, у овој години дошло је до повећања укупне годишње квоте радних дозвола, јер је она годину раније износила 2.540 радних дозвола.

Док, дакле, БиХ повећава број страних радника, њени грађани своју плату зарађују у другим земљама.

Примјера ради, статистички подаци у Хрватској показују да је у првој половини ове године највише радних дозвола издато грађанима из БиХ.

Наиме, од 1. јануара до 31. јула 2023. године у Хрватској је издато више од 100.000 радних дозвола за странце, а подаци показују да је дозволе за рад из БиХ добило 25.213 радника. На другом мјесту су држављани Србије са 17.395 издатих дозвола, док су Непалци на трећем мјесту.

Занимљиво је да је грађевинарство водећа грана у Хрватској за коју су издате дозволе, са 39.146 издатих дозвола, док је сектор туризма и угоститељства заузео друго мјесто са 37.022 издате дозволе.


Независне новине