Прича о породици Шишарица, дјечацима који спавају у једној оронулој соби, купају се напољу, јер тоалета нема, оцу који надничи када гдје има, мајци која спрема шта када има, изазвала је буру емоција код добрих људи који би да им помогну да имају кров над главом. Нешто новца стигло је на рачун, али на позив да се помогне оцу да добије сталан посао, одговора још нема. А на нашим градилиштима често чујемо грађевинце који причају турски или арапски језик.

Мирослав Субашић из “Мозаика пријатељства”, захваљујући којима се сазнало за тежак живот ове четворочлане породице у Барловцима код Бањалуке, каже да оцу још нико није понудио посао. До сада је на рачун за потребе ове породице уплаћено око 1.500 марака, али то је тек почетак. Мирослав каже да му је циљ да буде отворен хуманиратни број за ову породицу.

– Миле је вриједан радник, честит. Хоће да ради и када има посла, ради по цијели дан. Труди се да заради корицу хљеба. Ко год би њега запослио, то би био пун погодак – истиче Субашић за Српскаинфо.
Он најбоље зна, радећи све ове године са људима кроз Удружење и јавну кухињу “Оброк љубави”, да има оних који “моле Бога да посао не добију”, али да има људи који би само да раде и зараде за своју породицу, да не чекају помоћ и не овисе од ње. Миле је један од њих.

Обзиром да у многим браншама недостаје радника, неки од коментара на живот ове породице, гдје отац надничи два пута седмично за по 50 марака, јесу да би он одмах сада могао да нађе посао за 800, 900 КМ. Можда је тако, али тај човјек живи далеко од града, никаквог превоза нема и ако га његова породица затреба, не може ни лако ни брзо доћи до њих. И Субашић има своје виђење ситуације.
– Научио је на посао. Зна свашта. И можда се Миле се у тој групи људи гдје ради, осјећа сигурно. Не треба га осуђивати, већ помоћи, понудити му да ради – наглашава Субашић.

Према његовим ријечима, због погрешно постављених ствари у друштву, има људи који не желе да раде, јер немају потребе и оних који би да раде, али нису имали прилику и када су је добили, уграбили су је. Наводи примјер мушкарца из центра, дијете официра који је све имао, а онда остао без свега.
– Није имао од чега да живи, неко га је послао нама. Када сам га видио у реду да стоји, а има песедестек година, рекао сам му да то није добро, да треба да ради. И да ништа није џабе и оброк који добије неко мора да плати. Он је тада рекао да би хтио да може да заради 70,80 марака да плати комуналије. Затим је кренуо да ради код нас. Онда се запослио у једном маркет и данас ради и зарађује – прича Субашић.
Како каже, од 25 људи који раде у “Мозаику пријатељства” има 10 особа којима нико не би дао никакву могућност да раде. Али, са њима су успјели.

А откуд странци да раде у Бањалуци није ништа ни ново, ни чудно. Пуно домаћих радника отишло је изван граница, у потрази за бољим животом. Суочени са недостатком радне снаге, послодавци су почели да запошљавају странце. Завод за запошљавање Републике Српске издаје радне дозволе послодавцима ради запошљавања странаца и особа без држављанства искључиво ако се на евиденцији незапослених лица коју води ЈУ Завод за запошљавање РС не налазе особе са истим квалификацијама које тражи послодавац у поднесеном захтјеву.

Једноставније, радне дозволе се издају за занимања којих нема на евиденцији Завода или се за њих траже посебна знања и вјештине. Годишњу квоту радних дозвола за запошљавање страних држављана и особа без држављанства за Републику Српску утврђује ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске уз сагласност Владе Републике Српске. Квота радних дозвола потом се упућује Агенцији за рад и запошљавање БиХ, да би Савјет министара донио коначну одлуку о квоти радних дозвола у БиХ.
​
– Квота издавање радних дозвола страним држављанима за 2023. годину је 1.400 радних дозвола од чега 1.000 нових и 400 продужених радних дозвола. Са 30.6.2023. године у Филијали Бањалука издато је 617 радних дозвола од чега 519 нових и 98 продужених радних дозвола. Највише радних дозвола издато је у области грађевинарства и прерађивачке индустрије – одговорено је Српскаинфо из Завода за запошљавање РС .


Српска инфо