У Њемачкој се краде навелико: Ниједан дио бакра више није сигуран
Медији у Њемачкој све чешће извјештавају о крађи метала, углавном бакра. Та сировина је скупа и зато је на мети лопова. А они су све боље организовани и све суровији.
Жељезници у Њемачкој не иде добро. Послује неуспјешно већ деценијама, а у блиској будућности ће морати да обнови готово цјелокупну инфраструктуру. Поврх свега, жељезница мора да се бори са још једним проблемом који је такође кошта читаво богатство: крађом бакра. Само у 2022. години, како пише „Ханделсблат“, причињена је штета од око 6,6 милиона евра. Њемачки лист је израчунао да су само ове године на мети била 2.644 воза, што је резултирало с више од 700 сати кашњења и то само зато што криминалци од жељезнице краду тај метал.
Лопови не пљачкају само жељезницу – крађе обојених метала генерално је све више. На градилиштима, у приватним зградама, па чак и на црквеним торњевима. Ниједан дио од бакра више није сигуран. Недавно је рецимо огромну штету због крађе претрпио један хамбуршки произвођач бакра – у питању је троцифрена милионска сума.
Бакар је толико тражен због његове електричне проводљивости – боље је само сребро, али је оно наравно скупље. Бакар је неопходан за све електричне уређаје, од тостера, до електричних аутомобила. Јоахим Берленбах, оснивач и извршни директор консултантске фирме ЕРИ АГ (Еартх Ресоурце Инвестмент) искусан је стручњак у тој области. Он очекује да ће се „потражња за бакром у будућности значајно повећати“.
Берленбах као примјер наводи производњу струје из енергије вјетра: „Помислите само на турбину на вјетар која производи струју ротирајући бакарни калем изнад магнетног поља. По мегавату (МW) енергије вјетра потребно је пет до девет тона бакра, у зависности од тога да ли је турбина на копну или на мору.“
Берленбах је дакле сигуран да ће потражња наставити да расте. Да би се постигли циљеви декарбонизације, „ми једноставно немамо довољно те критичне сировине – а то често игноришу заговорници енергетске транзиције“.
Зашто је бакар тако скуп?
Однос понуде и потражње одређује цијену и код бакра.
Берленбах за ДW указује да је економски развој у земљама у развоју од велике важности. Ако се БДП повећа у земљама попут Кине и Индије, тамо ће се повећати и животни стандард: „Возиће се више аутомобила, биће потребна климатизација и биће изграђене куће с електричним водовима. Потражња за енергијом, односно струјом ће се повећати, а самим тим и потражња за бакром.“
Берленбахова фирма израчунала је да је у историји човјечанства до сада ископано око 700 милиона тона бакра. А, како каже, „отприлике иста та количина биће потребна само у наредних 30 година“.
Истовремено, „постаје све теже пронаћи и експлоатисати лежишта бакра. Постојећа налазишта су прије свега о оним земљама, као што су Чиле или Конго, односно тамо гдје геополитички ризик по рударске компаније није безначајан. Те компаније ће на себе преузети висок ризик само ако је то економски исплативо.“
Гдје завршава украдени метал?
Лист „Тагесшпигел“ цитира генералног директора Удружења њемачких трговаца и рециклера метала (ВДМ) Ралфа Шмица који објашњава да је у Њемачкој тешко ријешити се украденог бакра, јер се лични подаци евидентирају приликом сваке продаје. У случају већих крађа, чланови ВДМ би били упозорени:
„Трговци знају ако је нешто украдено.“ Исто важи и за њемачког источног сусједа: „Пољска има систем који је исто тако добар као што имамо ми у Њемачкој“, каже Шмиц.
Он зато сумња да крадљивци метала продају свој плијен ван ЕУ, поготово зато што царина не може адекватно да контролише такво кретање робе. „Већина материјала више не завршава у Европи“, објаснио је Шмиц за „Тагесшпигел“. „Већина се – то је моја теорија – транспортује прекоморским контејнерима.“
„Не постоји замјена за бакар“
Лопови не само да постају све организованији, већ су очигледно и све немилосрднији. Током истраге о милионској крађи у концерну „Аурубис“ на примјер, а према извјештајима медија, званичници су заплијенили дио украдене робе, десет возила, више од 200.000 евра у готовини и више комада ватреног оружја, укључујући и муницију.
Стручњак за сировине Јоахим Берленбах подсјећа на вријеме које је провео у Јужноафричкој Републици. „Када сам живио у Јужноафричкој Републици, проблем крађе бакра био је на сличан начин драматичан. Једном су комплетне телефонске линије у нашој улици у Јоханесбургу биле покидане.“
Упркос том искуству, Берленбах каже да не зна како проблем може да се ријеши. Чини се да пословни модел крадљиваца обојених метала за сада има сигурну будућност. Јер, како каже Берленбах, „нажалост, не постоји замјена за бакарне каблове – ипак је то физика“.
(Танјуг)
Жељезници у Њемачкој не иде добро. Послује неуспјешно већ деценијама, а у блиској будућности ће морати да обнови готово цјелокупну инфраструктуру. Поврх свега, жељезница мора да се бори са још једним проблемом који је такође кошта читаво богатство: крађом бакра. Само у 2022. години, како пише „Ханделсблат“, причињена је штета од око 6,6 милиона евра. Њемачки лист је израчунао да су само ове године на мети била 2.644 воза, што је резултирало с више од 700 сати кашњења и то само зато што криминалци од жељезнице краду тај метал.
Лопови не пљачкају само жељезницу – крађе обојених метала генерално је све више. На градилиштима, у приватним зградама, па чак и на црквеним торњевима. Ниједан дио од бакра више није сигуран. Недавно је рецимо огромну штету због крађе претрпио један хамбуршки произвођач бакра – у питању је троцифрена милионска сума.
Бакар је толико тражен због његове електричне проводљивости – боље је само сребро, али је оно наравно скупље. Бакар је неопходан за све електричне уређаје, од тостера, до електричних аутомобила. Јоахим Берленбах, оснивач и извршни директор консултантске фирме ЕРИ АГ (Еартх Ресоурце Инвестмент) искусан је стручњак у тој области. Он очекује да ће се „потражња за бакром у будућности значајно повећати“.
Берленбах као примјер наводи производњу струје из енергије вјетра: „Помислите само на турбину на вјетар која производи струју ротирајући бакарни калем изнад магнетног поља. По мегавату (МW) енергије вјетра потребно је пет до девет тона бакра, у зависности од тога да ли је турбина на копну или на мору.“
Берленбах је дакле сигуран да ће потражња наставити да расте. Да би се постигли циљеви декарбонизације, „ми једноставно немамо довољно те критичне сировине – а то често игноришу заговорници енергетске транзиције“.
Зашто је бакар тако скуп?
Однос понуде и потражње одређује цијену и код бакра.
Берленбах за ДW указује да је економски развој у земљама у развоју од велике важности. Ако се БДП повећа у земљама попут Кине и Индије, тамо ће се повећати и животни стандард: „Возиће се више аутомобила, биће потребна климатизација и биће изграђене куће с електричним водовима. Потражња за енергијом, односно струјом ће се повећати, а самим тим и потражња за бакром.“
Берленбахова фирма израчунала је да је у историји човјечанства до сада ископано око 700 милиона тона бакра. А, како каже, „отприлике иста та количина биће потребна само у наредних 30 година“.
Истовремено, „постаје све теже пронаћи и експлоатисати лежишта бакра. Постојећа налазишта су прије свега о оним земљама, као што су Чиле или Конго, односно тамо гдје геополитички ризик по рударске компаније није безначајан. Те компаније ће на себе преузети висок ризик само ако је то економски исплативо.“
Гдје завршава украдени метал?
Лист „Тагесшпигел“ цитира генералног директора Удружења њемачких трговаца и рециклера метала (ВДМ) Ралфа Шмица који објашњава да је у Њемачкој тешко ријешити се украденог бакра, јер се лични подаци евидентирају приликом сваке продаје. У случају већих крађа, чланови ВДМ би били упозорени:
„Трговци знају ако је нешто украдено.“ Исто важи и за њемачког источног сусједа: „Пољска има систем који је исто тако добар као што имамо ми у Њемачкој“, каже Шмиц.
Он зато сумња да крадљивци метала продају свој плијен ван ЕУ, поготово зато што царина не може адекватно да контролише такво кретање робе. „Већина материјала више не завршава у Европи“, објаснио је Шмиц за „Тагесшпигел“. „Већина се – то је моја теорија – транспортује прекоморским контејнерима.“
„Не постоји замјена за бакар“
Лопови не само да постају све организованији, већ су очигледно и све немилосрднији. Током истраге о милионској крађи у концерну „Аурубис“ на примјер, а према извјештајима медија, званичници су заплијенили дио украдене робе, десет возила, више од 200.000 евра у готовини и више комада ватреног оружја, укључујући и муницију.
Стручњак за сировине Јоахим Берленбах подсјећа на вријеме које је провео у Јужноафричкој Републици. „Када сам живио у Јужноафричкој Републици, проблем крађе бакра био је на сличан начин драматичан. Једном су комплетне телефонске линије у нашој улици у Јоханесбургу биле покидане.“
Упркос том искуству, Берленбах каже да не зна како проблем може да се ријеши. Чини се да пословни модел крадљиваца обојених метала за сада има сигурну будућност. Јер, како каже Берленбах, „нажалост, не постоји замјена за бакарне каблове – ипак је то физика“.
(Танјуг)
