Неколико европских земаља појачава притисак на БиХ да потпише споразум с европском агенцијом за границе Фронтеx, како би припадници ове европске агенције заједно с бх. полицијским снагама радили на обезбјеђењу спољних граница ЕУ према БиХ.

Подсјећања ради, БиХ је једина земља која споразум с овом агенцијом није ни потписала, док су остале земље у регији основни споразум потписале још прије неколико година. Касније је тај споразум замијењен новим који би Фронтеxу дао много већа овлаштења унутар земаља региона, а БиХ није потписала ниједан, док Србија још није потписала други.

Јуче смо се обратили и Фронтеxу и Министарству безбједности БиХ, али нисмо добили одговоре.

Проблем и приликом потписивања првог и најновијег споразума с БиХ је у томе што власти Републике Српске желе да и њихове полицијске снаге буду видљиве у оквиру овог споразума, док Фронтеx, односно ЕУ, има мандат да споразум потписује с државама, а да се онда оперативни споразуми разрађују на нижем нивоу.

Притисак на БиХ расте у оним државама ЕУ чије власти трпе појачану критику њихових грађана, због чега екстремна десница ужива све већу снагу и постоји могућност да би могли доћи на власт. Због притиска илегалних миграција, Аустрија је чак блокирала улазак у шенген зону Бугарске и Румуније, јер сматра да се власти ове земље не боре довољно ефикасно на сузбијању илегалних миграција.

Румунска јавност је посебно љута јер званични подаци показују да се бројеви илегалних миграција у тој земљи смањују, а да на западном Балкану и у БиХ бројеви стално расту, док истовремено већина миграната који из БиХ и Србије улазе у ЕУ преко Хрватске не стижу тамо из Румуније и Бугарске, већ с средоземног подручја и Грчке. А Хрватска је, како је наглашено, без проблема добила дозволу за улазак у шенген.

Они подсјећају на званичне податке Фронтеxа, које су и "Независне" објавиле, да је у првих девет мјесеци 2022. године дошло до повећања процента улазака илегалних миграната преко Србије и БиХ у ЕУ од 170 одсто, док је у Румунији у истом периоду било 43 одсто улазака мање.

Да ствари буду компликованије, Румунија пријети да ће аустријском енергетском диву ОМВ забранити приступ гасним енергетским пољима на њеној територији, ако Аустрија, која има удио у власништву над овом компанијом, настави да блокира румунски улазак у шенген. То је додатни разлог што је порастао притисак на БиХ, јер Аустрија не жели да буде виђена да је попустљива према земљама кандидаткињама за улаз у ЕУ, а да врши притисак на земље које су већ чланице.

Како нам је недавно рекао Ненад Нешић, министар безбједности БиХ, он очекује од Аустрије, која је посебно заинтересована за рјешење проблема илегалних миграција, да утиче на остале чланице ЕУ да схвате зашто је важно да и МУП РС буде виђен као Фронтеxов партнер у оквиру будућег споразума.

Чини се да је додатни захтјев са стране БиХ да се конотрола обавља и на граници према Србији, јер би се на тај начин спријечило да мигранти улазе у БиХ, а да на граници са Хрватском остану "заробљени" унутар БиХ, посебно у бихаћком региону.

Није само Аустрија земља која је заинтересована да БиХ коначно потпише овај споразум.

Прошлог мјесеца су министри унутрашњих послова Хрватске и Словеније Давор Божиновић и Боштјан Поклукар нагласили потребу не само боље сарадње двије земље на овом питању, који већ укључује заједничке граничне патроле, већ и да се у проблем рјешавања миграција што прије укључи и БиХ.

У саопштењу након састанка два министра наглашено је да "двије земље позивају Европску комисију да потпише споразум између БиХ и Фронтеxа".

У саопштењу је наведен још један занимљив податак – словеначка полиција ухапсила је ове године 261 кријумчара људи, међу којима је 56 Румуна, 31 Србијанац, 26 Украјинаца и 11 држављана БиХ.

(Независне)