Чувени српски јунак, коријена бањанских, Благоје Крушић, данас је „враћен“ у своју милу и драгу постојбину,међу своје славне претке, које је додатно прославио својим јунаштвом, витештвом и животом. 

Ријеч је о витезу „Српског гвозденог пука“, рођеном 1880. године Приградини, а страдао 12 августа 1944. у Горњој Топоници, код Ниша. 

Прије убиства тешко су га мучили иследници злогласне Озне, а рехабилитован је 13 јула 2007. године рјешењем Окружног суда у Нишу. 

Благоје је, како стоји и на спомен обиљежју, један од најодликованијих српских бораца у историји. Као војник и жандамеријски наредник учествовао је у Првом Балканском рату и у Првом свјетском рату. До године 1912. шест година је комитовао, у одреду чувеног војводе Воја Танкосића. Учествовао је у биткама на Дрини, Церу, Гучеву,Колубари, Космају, Мачковом камену. После повлачења из Албаније, учествовао је у пробоју Солунског фронта и у свим каснијим биткама до краја рата. 

Монументални споменик, специфичног рада, директно у камену, правцу који због тежине и сложености избјегавају многи вајари, дар је знаменитог Бањанина, академика Драгољуба Драга Мирковића, ликовног умјетника и пословног човека из Бијељине, осведоченог добротвора и хуманисте. 



Мирковић је ово дјело радио, уз подршку своје породице, на челу са супругом Росом, вишегодишњом професорком ликовне умјетности, више од пола године, свакодневно,стрпљиво, марљиво, пажљиво, слажући, у дословном смислу, детаљ по детаљ. 

- Чинио сам то са доста љубави, како саслужује горостас нашег рода ком се, нажалост, ни гроб не зна, а род и државу је задужио и презадужио - прича Мирковић. 

- Својевремено ми се протојереј ставрофоф Драган Крушић, потомак Благојев, врли духовник и човјек, пожалио да је споменик његовом претку прескромног изгледа. Увјерио сам се, и лично, да је тако и, ево, нашег Благоја у пуном сјајну. Достојном како саслужује. 

Споменик Благоју Крушићу постављен је код цркве Светога Саве, на Почивалима, светиње из доба Немањића, најстарије подигнуте у Бањанима, чији је животопис написан у 17. вијеку у вријеме обнове Пећке Патријаршије. Том чину присуствовао и епископ будимљанско никшићки Методије, уз дародавца и аутора, као и поштоваоци Крушићевог имена и дјела. Учињено је то по хладном и кишовитом времену, које није сметало никоме, посебно добром, агилном и вјери и роду оданом владики Методију.


За Семберија инфо - Младен Василић