Извор: Агроклуб 

Први магистар органске пољопривреде у Европи истиче да ће у будућности, што се тиче органске производње, нагласак бити на регионалним иницијативама.

У будућности ће органска пољопривреда, према мишљењу стручњака, бити све доминантнија производња за шта се поједине европске земље увелико припремају. У том смјеру иду и земље у сусједству, попут Србије која је лани извезла органских производа у вриједности 70 милиона еура, скоро дупло више него 2020. када је извоз износио 37 милиона еура. 

"Подстицај по хектару органске производње износи 63.000 динара и тренутно имамо око 25.000 хектара земљишта. Од тога, мало је пашњака и ливада, остало је обрадиво земљиште. Интересантно је да је повећан број грла у органској производњи, а смањен у конвенционалној", каже Бранислав Ракетић, покрајински секретар за пољопривреду у Суботици. 

У Хрватској предњачи Загребачка жупанија

Соња Кароглан-Тодоровић с Универзитета у Загребу, ангажована на бројним пројектима из области органске пољопривреде истиче да се подстицајне мјере полако трансформишу с конвенционалне на органску област и да у Хрватској, у тој сфери, предњачи Загребачка жупанија.

"Град Загреб има визију да до 2030. године 100 посто% пољопривредне производње буде преусмјерено на органску пољопривреду. Такође, један од задатака је да уведе органску храну у јавне институције", истиче Кароглан-Тодоровић наводећи како је у току је пројекат увођења хране, то јесте 15% органских производа у 31 основну школу. То је једна четвртина од свих школа у жупанији које похађа око 16.000 ученика 

Све више административних мјера

Експерт за органску пољопривреду и директор фирме "Biotechnicon", Ана Марушић-Лисац, сматра да је посљедњих година уведено много административних мјера у органској пољопривреди. Европска унија жели да ниско угљична економија буде још више развијена кроз зелени пакет мјера због чега се уводи и више дигитализације у све области пољопривреде.

"Имамо раст површина под органском производњом, али не и раст производње. Фармерима је тешко да испуњавају све више и све строжије административне мјере, а морају имати и много дигиталних знања", каже Марушић-Лисац, док Ненад Новаковић, директор "Organic control sistema" из Суботице, једне од најјачих сертификационих кућа у Србији, наводи да за органску пољопривреду могу доћи тежа времена због све више улазака великих произвођача у органску пољопривреду.

Нагласак на регионалним иницијативама

Начелник одјељења за органску производњу у Министарству пољопривреде Републике Српске, Драгана Зец, истакла је како је у РС, за сада, највише малих произвођача.

"Имамо раст производње и произвођача па смо у 2019. години имали двадесетак, а данас око 100 произвођача", нагласила је Зец.

Производњу почео без подршке, данас не стиже задовољити потражњу

На панел дискусији говорио је и Дарко Знаор, први магистар органске пољопривреде у Европи. Овај стручњак за еколошку и одрживу пољопривреду истакао је да ће у будућности, што се тиче органске производње, нагласак бити на регионалним иницијативама као што је случај у нпр. аустријској регији Бургенланд гдје је више од 50% производње, у органској производњи и то производњи вина.

У Фризији, у Холандији, познатој по фризијском говечету, ради се на томе да ова регија буде био регија што довољно говори о томе да органска пољопривреда има перспективу.

​Аутор: Бојан Кецман

Дипломирани инжењер пољопривреде, специјализиран за интегралну и еколошку производњу и заштиту воћа и поврћа. Такође се бави воћарством, узгаја крушке, шљиве и црвени рибизл.