- Европска комисија, према незваничним информацијама, извјештај о БиХ разматраће 8. новембра, а очекивања политичара у БиХ су да ће он бити више него позитиван и да ће касније Савјет ЕУ донијети одлуку о почетку преговора са БиХ, међутим ЕУ, тачније њене чланице које воде главну ријеч, још увијек се не изјашњавају.

Оно што је познато јесте да Хрватска, Мађарска, Румунија, Словенија, Аустрија и још неке земље траже да БиХ добије датум за почетак преговора с обзиром на то да је једина земља на западном Балкану која има статус кандидата, али која није отпочела преговоре. С друге стране је Њемачка, а донекле и Француска, које су против тога да БиХ добије датум за почетак преговора и које инсистирају на томе да прво буду испуњени услови. Претходних неколико дана, па и мјесеци, Елмедин Конаковић, министар спољних послова БиХ, у неколико наврата рекао је да очекује датум и да има информације да ће бити донесена позитивна одлука. Ипак, касније је ту своју изјаву мало ублажио истичући да му је много важнија економска страна, а да би политички сегмет био добра порука.

Прије него што буде представљен извјештај о БиХ који ће на одређен начин показати да ли ће БиХ добити датум за почетак преговора, Урсула фон дер Лајен, предсједница Европске комисије, боравиће у Босни и Херцеговини, вјероватно 1. или 2. новембра, а већ тада могло би се претпоставити какав ће извјештај бити.

"Оптимистичан сам око тога да ћемо долазак госпође Фон дер Лајен дочекати са завршеним усвајањем закона, које смо прошле седмице договорили, а потврдићемо их 26. овог мјесеца на нашој координацији која ће бити организована у Сарајеву, гдје ће домаћин бити СДП, односно странке 'тројке'. Што се тиче наше извршне и законодавне власти на нивоу БиХ, ми ћемо бити спремни за отварање преговора и позитиван став ЕУ према БиХ до краја године", рекао је Драган Човић, предсједник ХДЗ-а.

Иначе, у посљедњих неколико мјесеци, БиХ је усвојила пет закона који су били у оквиру 14 приоритета Европске уније, а договорена су још два, која би, према најавама политике, требало да буду усвојена на сједници 31. октобра.
Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, рекао је да је у овом тренутку немогуће процијенити хоће ли БиХ добити датум за почетак преговора те да ствари још увијек нису јасне.

"Из Европске комисије долазе противрјечни сигнали, с једне стране постоји спремност да се препоручи отварање преговора, а с друге, да би се то догодило, потребно је да у БиХ дође до усвајања додатних закона и испуњавања услова из 14 приоритета, али и оних других листа које су представљене", рекао је Ћеримагић.

У сваком случају, позитивна одлука Савјета ЕУ зависиће од препоруке Европске комисије, а већ се назире да би, како каже Ћеримагић, Европска комисија могла препоручити отварање преговора са Украјином и Молдавијом.

Он појашњава да за зелено свјетло за отварање преговора у неким земљама, као што су Њемачка и Низоземска, треба и став парламента, те да би се у тим земљама из страха за одлуку о Украјини могло отежати доношење одлуке када је ријеч о БиХ.

У овом тренутку најгласнији заговорници отварања преговора са БиХ су Аустрија, Словенија и Хрватска, међутим питање је колико су њихови гласови снажни и колико могу утицати прије свега на Њемачку.

Каролине Едтштадлер, аустријска министарка за ЕУ и уставно уређење, прије неколико дана рекла је да од Европске уније очекује да већ ове године почне преговоре са БиХ о њеном чланству у Унији.

Када је ријеч о путу БиХ ка ЕУ, БиХ је крајем прошле године добила статус кандидата иако није испунила приоритете који су пред њу постављени. Тада Европска унија водила се више геополитичким дешавањима у свијету него што је БиХ заслужила статус кандидата и на одређен начин то су и рекли, а упкрос свему домаћи политичари нису пропустили прилику да се похвале и све представе као личну заслугу.

"Стиче се утисак да је БиХ надомак почетка преговора са ЕУ, а при томе спровођење реформи није у фокусу. Као да се ЕУ жури да нас из геополитичких разлога извуче из опасности које су нам се надвиле над главом, а на другој страни нашим политичарима звуче примамљиво финансијска средства о којима се прича. Очито ће политичке квазиелите бити неслужбено награђене, а остаје отворено да ли ће то зауставити трвења, блокаде, условљавања, наклоњеност Истоку или Западу, односно да ли ћемо се наставити вртјети у зачараном кругу самоодбране", рекла је Тања Топић, политичка аналитичарка.

(Независне)