Пукотине на улицама Исланда као посљедње упозорење: Расте страх од ерупције вулкана
Foto: Tanjug/AP
Због учесталих земљотреса на Исланду, стручњаци упозоравају да се спрема вулканска ерупција на југозападу земље, која би могла потпуно да уништи град у близини вулкана, из ког су власти наредиле потпуну евакуацију становништва.
У Гриндавику, мјесту у близини главног града Исланда, потенцијална вулканска ерупција прети да у потпуности уништи ово мјесто у ком живи 3.000 становника. По налогу исландске Агенције за цивилну заштиту, град је потпуно евакуисан, након што је помјерање магме испод Земљине коре изазвало стотине земљотреса који, како се вјерује, претходе ерупцији, преноси Ројтерс.
Професор вулканологије на Исландском универзитету, Тор Тордасон рекао је за ББЦ да је и даље активна 15 километара дугачка ријека магме која тече испод земље и да се чини да је ерупција неминовна
"Због тога, нажалост, говоримо од неизбјежној ерупцији. Највјероватније да ће ток ерупције бити у границама града Гринадвика", изјавио је Тордасон за британски медииј.
Град је иначе удаљен само 15 километара јужно од међународног аеродрома Кефлавик, али за сада нема прекида у летовима. Облак пепела од ерупције исландског вулкана 2010. довео је до отказивања десетина хиљада летова, али стручњаци вјерују да је мало вјероватно да ће се тако нешто поновити, пише ББЦ.
Иако још није дошло до ерупције, страх од посљедица непогоде на острву најбоље се огледа у закону које су власти у тој земљи донијеле по хитном поступку.
Исланд је током ноћи усвојио закон којим је предвиђено привремено опорезивање свих стамбених објеката у наредне три године, да би се финансирала изградња баријера за заштиту инфраструктурних објеката од вулканских ерупција на југозападу земље, гдје је жариште сеизмичке активности, објавио је "Политико".
На основу тог закона, који је усвојен са 57 гласова "за" у парламенту Исланда који има укупно 63 места, наплаćује се привремени порез на имовину од 0,0008 одсто на куćе, а очекује се да ćе на тај начин бити прикупљено 6,5 милиона евра.
Прикупљена средства биćе искоришćена за изградњу заштитних насипа и канала око геотермалне електране Свартсенги, која се налази на јужном полуострву Рејкјанес, око 65 километара од Рејкјавика.
Баш та електрана главни је снабдјевач тог дијела територије водом и струјом, а велике пукотине које су се појавиле на улицама и зградама, "разбиле" су и дилеме надлежних у тој земљи да ништа не препуштају случају.
Исланд је један од геолошки најактивнијих региона у свијету, са више од 30 активних вулкана. У јулу је Литли Хрутур или Мали ован, прорадио у области Фаградалсфјал у тој земљи, што је привукло туристе да виде "најновију бебу вулкана на свијету". Он је био неактиван осам вијекова, све до ерупција 2021, 2022. и 2023. године, преноси Еуронеwс.рс.
А о потенцијалним посљедицама најављене ерупције за Тањуг је говорио геолог Драган Миловановић који каже да "у случају да лава која је близу површине, покупи мало воде из океана и пробије чеп, може доћи до снажне ерупције која би имала негативне посљедице на живот људи, флору и фауну".
"Ерупција се очекује, али то је природа и још је велики број напознаница да би се могао дати одговор када и зашто. Земљотреси који су уобичајени, и то малог интензитета али веома чести, догодили су се на Исланду, али ерупције нема. Очигледно да је природа још довољно велика напознаница", рекао је Миловановић.
Како је навео, једна од могућности је да магма још није дошла из магматске коморе и изашла на површину.
Друга могућност је, рекао је он, да та магма иде негдје даље, односно да неће бити на острву, имајући у виду да је Исланд тачно на великој пукотини, због чега је могуће да лава оде и излије се у неком дијелу океана који није значајан јер не угрожава животе људи.
"Та велика разломна структура која је на средишњем дијелу Атлантског океана, гдје двије велике плоче, европска и америчка, одлазе једна од друге - то је зона дивергенције и ту је вулканизам интензиван већ милионима година, и то није непознаница", рекао је Миловановић.
У случају да се ерупција догоди на копну, Миловановић оцјењује да би била минорна уколико лава не би дошла у реакцију са водом.
Како је објаснио, ако наиђе на лед и снијег, лава због високе температуре загријава воду која прелази у водену пару, која се нагло повећава, распршава лаву и ствара облак који може да омета авио саобраћај.
"Када падне, може имати негативне посљедице на живаљ који је ту. Мада је на Исланду било великих ерупција, било је и катастрофалних ерупција, лично не очекујем да ће до тога доћи", оцијенио је он.
(Танјуг)
У Гриндавику, мјесту у близини главног града Исланда, потенцијална вулканска ерупција прети да у потпуности уништи ово мјесто у ком живи 3.000 становника. По налогу исландске Агенције за цивилну заштиту, град је потпуно евакуисан, након што је помјерање магме испод Земљине коре изазвало стотине земљотреса који, како се вјерује, претходе ерупцији, преноси Ројтерс.
Професор вулканологије на Исландском универзитету, Тор Тордасон рекао је за ББЦ да је и даље активна 15 километара дугачка ријека магме која тече испод земље и да се чини да је ерупција неминовна
"Због тога, нажалост, говоримо од неизбјежној ерупцији. Највјероватније да ће ток ерупције бити у границама града Гринадвика", изјавио је Тордасон за британски медииј.
Град је иначе удаљен само 15 километара јужно од међународног аеродрома Кефлавик, али за сада нема прекида у летовима. Облак пепела од ерупције исландског вулкана 2010. довео је до отказивања десетина хиљада летова, али стручњаци вјерују да је мало вјероватно да ће се тако нешто поновити, пише ББЦ.
Иако још није дошло до ерупције, страх од посљедица непогоде на острву најбоље се огледа у закону које су власти у тој земљи донијеле по хитном поступку.
Исланд је током ноћи усвојио закон којим је предвиђено привремено опорезивање свих стамбених објеката у наредне три године, да би се финансирала изградња баријера за заштиту инфраструктурних објеката од вулканских ерупција на југозападу земље, гдје је жариште сеизмичке активности, објавио је "Политико".
На основу тог закона, који је усвојен са 57 гласова "за" у парламенту Исланда који има укупно 63 места, наплаćује се привремени порез на имовину од 0,0008 одсто на куćе, а очекује се да ćе на тај начин бити прикупљено 6,5 милиона евра.
Прикупљена средства биćе искоришćена за изградњу заштитних насипа и канала око геотермалне електране Свартсенги, која се налази на јужном полуострву Рејкјанес, око 65 километара од Рејкјавика.
Баш та електрана главни је снабдјевач тог дијела територије водом и струјом, а велике пукотине које су се појавиле на улицама и зградама, "разбиле" су и дилеме надлежних у тој земљи да ништа не препуштају случају.
Исланд је један од геолошки најактивнијих региона у свијету, са више од 30 активних вулкана. У јулу је Литли Хрутур или Мали ован, прорадио у области Фаградалсфјал у тој земљи, што је привукло туристе да виде "најновију бебу вулкана на свијету". Он је био неактиван осам вијекова, све до ерупција 2021, 2022. и 2023. године, преноси Еуронеwс.рс.
А о потенцијалним посљедицама најављене ерупције за Тањуг је говорио геолог Драган Миловановић који каже да "у случају да лава која је близу површине, покупи мало воде из океана и пробије чеп, може доћи до снажне ерупције која би имала негативне посљедице на живот људи, флору и фауну".
"Ерупција се очекује, али то је природа и још је велики број напознаница да би се могао дати одговор када и зашто. Земљотреси који су уобичајени, и то малог интензитета али веома чести, догодили су се на Исланду, али ерупције нема. Очигледно да је природа још довољно велика напознаница", рекао је Миловановић.
Како је навео, једна од могућности је да магма још није дошла из магматске коморе и изашла на површину.
Друга могућност је, рекао је он, да та магма иде негдје даље, односно да неће бити на острву, имајући у виду да је Исланд тачно на великој пукотини, због чега је могуће да лава оде и излије се у неком дијелу океана који није значајан јер не угрожава животе људи.
"Та велика разломна структура која је на средишњем дијелу Атлантског океана, гдје двије велике плоче, европска и америчка, одлазе једна од друге - то је зона дивергенције и ту је вулканизам интензиван већ милионима година, и то није непознаница", рекао је Миловановић.
У случају да се ерупција догоди на копну, Миловановић оцјењује да би била минорна уколико лава не би дошла у реакцију са водом.
Како је објаснио, ако наиђе на лед и снијег, лава због високе температуре загријава воду која прелази у водену пару, која се нагло повећава, распршава лаву и ствара облак који може да омета авио саобраћај.
"Када падне, може имати негативне посљедице на живаљ који је ту. Мада је на Исланду било великих ерупција, било је и катастрофалних ерупција, лично не очекујем да ће до тога доћи", оцијенио је он.
(Танјуг)
