Три фирме из БиХ међу 50 највећих у Адриатик региону
Извор: Независне новине
Компанија Кофејс (Coface) објавила је листу 500 највећих компанија у централној и источној Европи, као и листу 50 највећих у Адриатик региону, међу којима су и три предузећа из Босне и Херцеговине.
Студија “500 најбоље рангираних компанија из Централне и Источне Европе” рангира компаније на основу оствареног промета нудећи при том и анализу фактора као што су број запослених, пословни оквир компанија, затим привредни сектори и тржишта, као и процјене кредитне способности. Привредни учинак 500 најбоље рангираних компанија Централне и Источне Европе служи као поуздан показатељ тржишних кретања на простору читавог региона, казали су из Кофејса.
Пољска компанија ПКН Орлен и даље заузима прво мјесто на листи, које тренутно држи још убједљивије због раста промета од 111%, након прошлогодишњег раста од 52%. Друге компаније као што су Czech RWE (друго мјесто), мултинационална компанија за производњу нафте и гаса МОЛ Хунгарy (треће), затим мађарска MVM Енергетика (четврто), чешка Шкода Ауто (пето), продајни ланац Јеронимо Мартинс Полска (шесто) као и пољска компанија за производњу електричне енергије ПГЕ (седмо) су задржале своје прошлогодишње позиције на ранг листи. Све наведене компаније су забиљежиле раст промета током 2022. године у поређењу са 2021, док су компаније за дистрибуцију електричне енергије RWE и MVM пријавиле чак троцифрени раст прихода.
У региону је највећа компанија словеначки Петрол, затим слиједе Словенске електране, хрватска ИНА и хрватско Прво плинарско друштво, Нафтна индустрија Србије, Електропривреда Србије…
На листи доминирају компаније које пружају јавне услуге (снабдијевање електричном енергијом и гасом), компаније које послују у дјелатности вађења природних ресурса и прераде (минерали, нафта, хемикалије…), трговински ланци, металска индустрија, фирме које послују у сектору моторних возила и транспорта, као и неколико компанија из сектора пољопривреде и производње хране, као и у дјелатности електронике, информација и телекомуникација, преноси Форбес.
Гжегож Шелевич, економски стручњак компаније Кофејс за простор централне и источне Европе, истакао је да су се економске посљедице рата у Украјини одразиле и на земље Балкана, с високом инфлацијом узрокованом растућим цијенама енергије и поремећајима у ланцима снабдијевања. Ове земље су подложне глобалној потражњи, с обзиром на то да чине регион малих отворених економија које су усмјерене ка спољној трговини, при чему највећи извоз иде унутар региона и ка земљама Еврозоне.
Највишу стопу раста међу јадранским земљама забиљежиле су Хрватска (6,2%) и Црна Гора (6,4%), захваљујући снажној потрошњи домаћинстава и опоравку туризма.
Након пандемије, балканске економије доживјеле су велико убрзање раста, које је изгубило замах током 2022. Ипак, неколико фактора наставило је да подржава економску активност, укључујући обнављање сектора туризма, креирање нових радних места и смањење сиромаштва.
Ти фактори омогућили су региону да избјегне рецесију у 2022. години; на потрошњу домаћинстава утицале су растуће цијене, али је остала подстакнута дознакама и већим платама. Упркос глобалној несигурности, јадранске земље још су биле у могућности да привуку стране директне инвестиције.
Ефекти економског опадања, високих каматних стопа и слабих спољних околности почели су да се значајније манифестују током 2023. и очекује се да ће утицати на економску активност у региону и током 2024.
Истовремено, повећање минималних плата ставља притисак на општи раст плата; то може имати неповољне ефекте, будући да се многе компаније још боре с високим оперативним трошковима и смањеном потражњом. Као резултат тога, 2024. неће видјети снажан опоравак, док се очекује да ће јадранске земље забиљежити стопе раста испод потенцијала својих економија, посебно у првој половини године.
Регион се и даље фокусира на даље приближавање Европској унији. Хрватска је усвојила евро и придружила се безвизном Шенгенском простору ЕУ у јануару 2023. године, што ће вјероватно подржати трговину, туризам и инвестиције на дуги рок. Босна и Херцеговина је стекла статус кандидата за ЕУ у децембру 2022. Међу домаћим изазовима, политички ризик остаје висок, посебно за Србију због трајних и чак растућих тензија с Косовом.
Што се тиче економског напретка, посебно земље Балкана које нису чланице ЕУ, и даље се суочавају са структуралним тешкоћама и потребом за реформама како би се повећала продуктивност, повећала конкуренција и ојачала управа. Ако би то пратили напори владе да инвестирају у образовни систем и побољшају инфраструктуру, мултинационалне компаније могле би бити још отвореније за инвестирање у регион.
Компанија Кофејс (Coface) објавила је листу 500 највећих компанија у централној и источној Европи, као и листу 50 највећих у Адриатик региону, међу којима су и три предузећа из Босне и Херцеговине.
Студија “500 најбоље рангираних компанија из Централне и Источне Европе” рангира компаније на основу оствареног промета нудећи при том и анализу фактора као што су број запослених, пословни оквир компанија, затим привредни сектори и тржишта, као и процјене кредитне способности. Привредни учинак 500 најбоље рангираних компанија Централне и Источне Европе служи као поуздан показатељ тржишних кретања на простору читавог региона, казали су из Кофејса.
Пољска компанија ПКН Орлен и даље заузима прво мјесто на листи, које тренутно држи још убједљивије због раста промета од 111%, након прошлогодишњег раста од 52%. Друге компаније као што су Czech RWE (друго мјесто), мултинационална компанија за производњу нафте и гаса МОЛ Хунгарy (треће), затим мађарска MVM Енергетика (четврто), чешка Шкода Ауто (пето), продајни ланац Јеронимо Мартинс Полска (шесто) као и пољска компанија за производњу електричне енергије ПГЕ (седмо) су задржале своје прошлогодишње позиције на ранг листи. Све наведене компаније су забиљежиле раст промета током 2022. године у поређењу са 2021, док су компаније за дистрибуцију електричне енергије RWE и MVM пријавиле чак троцифрени раст прихода.
У региону је највећа компанија словеначки Петрол, затим слиједе Словенске електране, хрватска ИНА и хрватско Прво плинарско друштво, Нафтна индустрија Србије, Електропривреда Србије…
На листи доминирају компаније које пружају јавне услуге (снабдијевање електричном енергијом и гасом), компаније које послују у дјелатности вађења природних ресурса и прераде (минерали, нафта, хемикалије…), трговински ланци, металска индустрија, фирме које послују у сектору моторних возила и транспорта, као и неколико компанија из сектора пољопривреде и производње хране, као и у дјелатности електронике, информација и телекомуникација, преноси Форбес.
Гжегож Шелевич, економски стручњак компаније Кофејс за простор централне и источне Европе, истакао је да су се економске посљедице рата у Украјини одразиле и на земље Балкана, с високом инфлацијом узрокованом растућим цијенама енергије и поремећајима у ланцима снабдијевања. Ове земље су подложне глобалној потражњи, с обзиром на то да чине регион малих отворених економија које су усмјерене ка спољној трговини, при чему највећи извоз иде унутар региона и ка земљама Еврозоне.
Највишу стопу раста међу јадранским земљама забиљежиле су Хрватска (6,2%) и Црна Гора (6,4%), захваљујући снажној потрошњи домаћинстава и опоравку туризма.
Након пандемије, балканске економије доживјеле су велико убрзање раста, које је изгубило замах током 2022. Ипак, неколико фактора наставило је да подржава економску активност, укључујући обнављање сектора туризма, креирање нових радних места и смањење сиромаштва.
Ти фактори омогућили су региону да избјегне рецесију у 2022. години; на потрошњу домаћинстава утицале су растуће цијене, али је остала подстакнута дознакама и већим платама. Упркос глобалној несигурности, јадранске земље још су биле у могућности да привуку стране директне инвестиције.
Ефекти економског опадања, високих каматних стопа и слабих спољних околности почели су да се значајније манифестују током 2023. и очекује се да ће утицати на економску активност у региону и током 2024.
Истовремено, повећање минималних плата ставља притисак на општи раст плата; то може имати неповољне ефекте, будући да се многе компаније још боре с високим оперативним трошковима и смањеном потражњом. Као резултат тога, 2024. неће видјети снажан опоравак, док се очекује да ће јадранске земље забиљежити стопе раста испод потенцијала својих економија, посебно у првој половини године.
Регион се и даље фокусира на даље приближавање Европској унији. Хрватска је усвојила евро и придружила се безвизном Шенгенском простору ЕУ у јануару 2023. године, што ће вјероватно подржати трговину, туризам и инвестиције на дуги рок. Босна и Херцеговина је стекла статус кандидата за ЕУ у децембру 2022. Међу домаћим изазовима, политички ризик остаје висок, посебно за Србију због трајних и чак растућих тензија с Косовом.
Што се тиче економског напретка, посебно земље Балкана које нису чланице ЕУ, и даље се суочавају са структуралним тешкоћама и потребом за реформама како би се повећала продуктивност, повећала конкуренција и ојачала управа. Ако би то пратили напори владе да инвестирају у образовни систем и побољшају инфраструктуру, мултинационалне компаније могле би бити још отвореније за инвестирање у регион.
