Милан Дакић: Радимо мислећи на будућност
Јавно предузеће Путеви РС се бави управљањем путном мрежом, обухватајући све аспекте од планирања изградње, реконструкције, одржавања јавних путева, заштите, означавања и праћења стања безбједности на путу. Упркос томе што је путна инфраструктура наслијеђена из периода у ком је планирана за мање капацитете саобраћаја, те све тежим околностима, Путеви РС истичу да по свакој ставци испуњавају листу својих задатака
Када би директор Јавног предузећа Путеви РС, ко год био, могао да одабере како би Република Српска требало да изгледа да би то било идеално за посао који обавља, праве се поређења са Грчком. Јер за послове са изградњом и одржавањем путева идеално је да нема превише хладноће, превише кише, а тврђа камена подлога испод пута је добро дошла, илуструје Милан Дакић, в.д. директора Путева Републике Српске, који је на овој позицији непуних годину дана. Овај период обиљежиле су натпросјечне количине падавина, и то је лоше за посао не само због одрона и оштећења, којих је било никад више, већ и због тога што квалитет радова на санирању у таквим временским околностима трпи. Ипак, Дакић се не жали на посао, више му лежи извршна функција него политичка, а као одборник и посланик провео је 14 година, током којих је био у приватном бизнису сродном баш ономе чиме се данас бави, само са друге стране.
– Након 10 мјесеци рада могу рећи да сам задовољан, зато што радимо квалитетан посао који могу да примијети сви, на цијелој територији Републике Српске. То није лако, јер Српска има око 4.100 километара путева који су у нашој надлежности, што уопште није мало. При томе, путеви су задњих неколико година оптерећени од како се све више транспорта тешких камиона усмјерава тим путевима. Огромне количине угља се извозе за Србију и то оптерећује наше путеве. Да би било јасније колико је то оптерећење, један аутомобил за десет година кориштења неке цесте нанесе оштећење колико максимално оптерећен камион за један дан.
Приликом фотографисања инсистирали сте да то буде са сарадницима из руководства Путева, што није чест случај код других директора. Због чега?
– Имам веома добре сараднике и фотографисали смо се заједно да бих показао оно што треба истаћи, да је директор ништа – без остатка управе и без извршних директора. Нас четворо смо тим и заједнички много лакше и брже рјешавамо проблеме и изазове. Кроз живот сам научио да тимски рад увијек даје боље резултате, стога сам се тако опредијелио у Путевима. Свако од извршних директора који носе неко бреме својих обавеза лакше проналази рјешење када то радимо тимски.
– Од самог почетка имали смо период обилних падавина од неколико мјесеци и то након зиме, а све то, иначе, не погодује путној инфраструктури. Четири мјесеца смо имали више од 20 нових клизишта, а из 2022. смо наслиједили осам и све се морало санирати. Влажни периоди, вода, нестабилно тло, све то проузрокује низ проблема. За рјешавање проблема некад је потребно активирати правни сектор, да би се ријешили имовинско-правни односи па је немогуће да технички сектор уђе у радове. Дакле, од самог доласка није било времена за опуштање, већ смо од старта морали да рјешавамо проблеме. Нагласио бих да сам запазио да наша путна инфраструктура наслијеђена из Југославије, кад су ти путеви рађени за неки мањи проток саобраћаја, много саобраћајница је грађено да буде локални пут, а у новим приликама су постали магистрални, иако нису задовољавали стандарде. Многе смо рехабилитовали, многе побољшали колико се може. Основа сваког пута је стандард и носивост, односно подлога која је испод асфалта.
У Путевима РС се посао дијели на одржавање и изградњу, како оцјењујете ова два сегмента посла?
– Уз изградњу нових путних праваца или њихов обнављање, најважније је редовно одржавање. Оно се ради сваки дан и у свих 12 области које постоје у Српској. Те послове раде фирме које су добиле уговор на четири године и оне су добро упознате са стањем путева, јер већина њих раде дужи низ година одређену област. Износи за редовно одржавање се редовно издвајају и предвиђени су планом пословања са износом од 65 милиона марака.
Који су најзначајнији пројекти иза вас?
– Иза нас су завршени пројекти рехабилитације путног правца Шипово – Купрес у дужини око 29,7 километара, који је коштао 18,6 милиона, затим рехабилитација путног правца Србац – Прњавор – Теслић у дужини 82,9 км, дуга и захтјевна дионица на којој је рехабилитован коловоз, санирано једно клизиште и сва оштећења, одводња воде са коловоза, те постављан нови слој асфалта и нова хоризонтална и вертикална сигнализација. За ово је издвојено 27,4 милиона. Завршена је реконструкција пута Љубиње – Жегуља до границе са ФБиХ у дужини од 5,6 км, за шта је издвојено 3,58 милиона КМ. У оквиру радова су измјештене двије кривине, а коловоз проширен. Такође бих напоменуо да су кроз радове редовног одржавања путне мреже санирана клизишта на шест локација у шта су Путеви уложили 810.000 КМ. Тренутно је за три клизишта урађена пројектна документација и изводе се радови чија је вриједност 1.900.000 КМ. Радови на клизишту на регионалном путу у мјесту Љескове воде изводили су се на укупној дужини од 120 метара и санација је завршена осим завршног слоја асфалта који ће се радити по престанку зимске сезоне одржавања путева, јер је неопходно да се изврши слијегање терена.
Који пројекти су актуелни и у изградњи?
– Истакао бих неколико пројеката чија дужина трајања је око три године. То су рехабилитација пута Хан Пијесак – Соколац – Подроманија. Радови се изводите на 27,4 километра и биће грађевински подијељена на четири дионице. Тренутно су у завршној фази радови на првој дионици у дужини од 6,68 километара и план је да се започну радови на другој дионици да би се потом извршило такозвано ‘’конзервирање радова’’ у зимском периоду, а радови се онда настављају на прољеће.
Како тече рјешавање проблема најкритичнијег пута у РС, познатијег под именом пут преко Шћепан Поља?
– Уз сагласност Министарства саобраћаја и Владе ми смо предали захтјев Свјетској банци за кредитно задужење како би реализовали ту инвестицију од неких 75 милиона еура. Имамо урађен пројекат за дионицу Фоча – Шћепан поље и студију изводљивости. То је један од најозбиљнијих пројеката у РС, и тренутно се ради једна његова фаза, рехабилитација око 5,6 километара на дионици Брод на Дрини – Копилови. Извођач радова ангажовао је своју оперативу од марта ове године и до сад су извршени радови на изради асфалтног доњег носивог слоја, а преостали су изградња кружне раскрснице Брод на Дрини, мост и нови потпорни зид на клизишту. Завршетак тог посла следеће године је предуслов да би се започео главни дио пројекта. Он подразумијева измјештање трасе старог пута у дужини 14 километара, а гранични прелаз ће бити помјерен око два километра више у односу на садашњу позицију. Траса се мора измјестити на врх терена који је иначе нестабилан и има много природних извора и терен је влажан, због чега је стари пут пропао.
Рекли сте да треба истаћи два аспекта вашег пословања, бригу о средствима којим располажете и бригу о томе да обезбиједите већу сигурност у саобраћају. Како се то постиже?
– Главни циљ због ког ми радимо овај посао је да безбједност грађана и возача буде већа. Сама евиденција кад је ријеч о број незгода на путним правцима показује да успијевамо. Путна инфраструктура у односу на наше окружење је у задовољавајућем стању, узимајући у обзир околности, а при том, износ који грађани плаћају на име путарина је мањи него у сусједним државама.
Шта вам више одговара, извршна функција на којој сте сад или бити у парламенту?
– Био сам два пута изабран за одборника у Бијељини, те три пута за народног посланика. У овом, трећем мандату сам из НСРС прешао на мјесто директора Путева РС. Боље се сналазим на извршној функцији, јер сам се у законодавној власти бавио приватним бизнисом који је повезан са овим чим се бавим сада. Имао сам грађевинску фирму која се бавила нискоградњом, тако да је ово што сад радим, материја коју познајем већ 25 година, па могу рећи да сам био са обје стране посла. Завршио сам економски факултет и он ме је на неки начин припремао на оно чим ћу се бавити у животу. Обавеза да имате велики број радника, да знате њихове проблеме, да има услове за нормалан рад, да обезбиједите да на вријеме приме плату и да им буду исплаћени доприноси… Да би све то успјело, морате на вријеме мислити о финансијској конструкцији и послу који ће се радити и наплатити. Све то што сам радио приватно је слично овоме што радим овдје, тако да ми ништа није проблем, ту ми помаже оно што сам научио кроз живот и посао. Економија је добра као предуслов да уђете у неку област, али то је општа наука коју морате надоградити неким конкретним послом у ком ћете остваривати добит, јер без тога није потпуна. Бити посланик је причање о свим проблемима, а овдје рјешавате конкретан. Политика је нешто друго у односу ово, овдје се стално нешто дешава, одлуке се доносе брзо и рјешења се траже брзо. А у политици, нешто може да се ријеши сад, а може и да чека годинама, док се не поклопе околности.
Имамо добру сарадњу са ресорним министарством и озбиљну подршку. Само министарство саобраћаја је уложило много труда, времена и рада да би ријешили пројекат Шћепан Поље. То је међународни пројекат и било је потребно координисати све потезе који су на нивоу БиХ, потом сарадња са Црном Гором. Све што је урадио министар Недељко Чубриловић и његови сарадници нам много олакшава посао. Такође, ту су у дозволе да се затворе појединачне дионице на одређени период, које даје Министарство. Свакако разумијемо и грађане који нису задовољни кад до тога дође, али морају схватити да радови који су изазвани природним непогодама и одронима, морају бити урађени и тај посао мора бити завршен квалитетно, и ту немамо избора.
(ТхеПРЕСТИГЕ)
Када би директор Јавног предузећа Путеви РС, ко год био, могао да одабере како би Република Српска требало да изгледа да би то било идеално за посао који обавља, праве се поређења са Грчком. Јер за послове са изградњом и одржавањем путева идеално је да нема превише хладноће, превише кише, а тврђа камена подлога испод пута је добро дошла, илуструје Милан Дакић, в.д. директора Путева Републике Српске, који је на овој позицији непуних годину дана. Овај период обиљежиле су натпросјечне количине падавина, и то је лоше за посао не само због одрона и оштећења, којих је било никад више, већ и због тога што квалитет радова на санирању у таквим временским околностима трпи. Ипак, Дакић се не жали на посао, више му лежи извршна функција него политичка, а као одборник и посланик провео је 14 година, током којих је био у приватном бизнису сродном баш ономе чиме се данас бави, само са друге стране.
– Након 10 мјесеци рада могу рећи да сам задовољан, зато што радимо квалитетан посао који могу да примијети сви, на цијелој територији Републике Српске. То није лако, јер Српска има око 4.100 километара путева који су у нашој надлежности, што уопште није мало. При томе, путеви су задњих неколико година оптерећени од како се све више транспорта тешких камиона усмјерава тим путевима. Огромне количине угља се извозе за Србију и то оптерећује наше путеве. Да би било јасније колико је то оптерећење, један аутомобил за десет година кориштења неке цесте нанесе оштећење колико максимално оптерећен камион за један дан.
Приликом фотографисања инсистирали сте да то буде са сарадницима из руководства Путева, што није чест случај код других директора. Због чега?
– Имам веома добре сараднике и фотографисали смо се заједно да бих показао оно што треба истаћи, да је директор ништа – без остатка управе и без извршних директора. Нас четворо смо тим и заједнички много лакше и брже рјешавамо проблеме и изазове. Кроз живот сам научио да тимски рад увијек даје боље резултате, стога сам се тако опредијелио у Путевима. Свако од извршних директора који носе неко бреме својих обавеза лакше проналази рјешење када то радимо тимски.
Са чим сте се сусрели кад сте дошли на челно мјесто овог јавног предузећа?Српска има око 4.100 километара саобраћајница у надлежности ЈП Путеви РС, уз 702 моста, 105 тунела и 15 галерија
– Од самог почетка имали смо период обилних падавина од неколико мјесеци и то након зиме, а све то, иначе, не погодује путној инфраструктури. Четири мјесеца смо имали више од 20 нових клизишта, а из 2022. смо наслиједили осам и све се морало санирати. Влажни периоди, вода, нестабилно тло, све то проузрокује низ проблема. За рјешавање проблема некад је потребно активирати правни сектор, да би се ријешили имовинско-правни односи па је немогуће да технички сектор уђе у радове. Дакле, од самог доласка није било времена за опуштање, већ смо од старта морали да рјешавамо проблеме. Нагласио бих да сам запазио да наша путна инфраструктура наслијеђена из Југославије, кад су ти путеви рађени за неки мањи проток саобраћаја, много саобраћајница је грађено да буде локални пут, а у новим приликама су постали магистрални, иако нису задовољавали стандарде. Многе смо рехабилитовали, многе побољшали колико се може. Основа сваког пута је стандард и носивост, односно подлога која је испод асфалта.
У Путевима РС се посао дијели на одржавање и изградњу, како оцјењујете ова два сегмента посла?
– Уз изградњу нових путних праваца или њихов обнављање, најважније је редовно одржавање. Оно се ради сваки дан и у свих 12 области које постоје у Српској. Те послове раде фирме које су добиле уговор на четири године и оне су добро упознате са стањем путева, јер већина њих раде дужи низ година одређену област. Износи за редовно одржавање се редовно издвајају и предвиђени су планом пословања са износом од 65 милиона марака.
За инвестиције изградње нових путева и мостова, измјена траса или реконструкција неких путних праваца је предвиђено око 80 милиона, јер је ријеч о много већим инвестицијама и озбиљнијим захватима које морамо урадити на неким правцима. Један дио који је значајно мањи иде на инвестиције које се раде са локалним заједницама. Већ неколико година имамо могућност да у договору са локалним заједницама можемо радити заједно на локалним путевима. То је предност за грађане када локална заједница није у могућности да сама заврши неки путни правац, ми у сагласности са Владом РС учествујемо у тим пројектима, а обим учешћа зависи од пројекта. За такве пројекте из нашег буџета иде 10 до 15 милиона годишње.Главни циљ због ког ми радимо овај посао је да безбједност наших грађана и возача буде већа. Сама евиденција, кад је ријеч о броју незгода на путевима, показује да успијевамо
Који су најзначајнији пројекти иза вас?
– Иза нас су завршени пројекти рехабилитације путног правца Шипово – Купрес у дужини око 29,7 километара, који је коштао 18,6 милиона, затим рехабилитација путног правца Србац – Прњавор – Теслић у дужини 82,9 км, дуга и захтјевна дионица на којој је рехабилитован коловоз, санирано једно клизиште и сва оштећења, одводња воде са коловоза, те постављан нови слој асфалта и нова хоризонтална и вертикална сигнализација. За ово је издвојено 27,4 милиона. Завршена је реконструкција пута Љубиње – Жегуља до границе са ФБиХ у дужини од 5,6 км, за шта је издвојено 3,58 милиона КМ. У оквиру радова су измјештене двије кривине, а коловоз проширен. Такође бих напоменуо да су кроз радове редовног одржавања путне мреже санирана клизишта на шест локација у шта су Путеви уложили 810.000 КМ. Тренутно је за три клизишта урађена пројектна документација и изводе се радови чија је вриједност 1.900.000 КМ. Радови на клизишту на регионалном путу у мјесту Љескове воде изводили су се на укупној дужини од 120 метара и санација је завршена осим завршног слоја асфалта који ће се радити по престанку зимске сезоне одржавања путева, јер је неопходно да се изврши слијегање терена.
Који пројекти су актуелни и у изградњи?
– Истакао бих неколико пројеката чија дужина трајања је око три године. То су рехабилитација пута Хан Пијесак – Соколац – Подроманија. Радови се изводите на 27,4 километра и биће грађевински подијељена на четири дионице. Тренутно су у завршној фази радови на првој дионици у дужини од 6,68 километара и план је да се започну радови на другој дионици да би се потом извршило такозвано ‘’конзервирање радова’’ у зимском периоду, а радови се онда настављају на прољеће.
Ријеч је о захтјевној траси са доста кривина, брдско-планински терен са веома захтјевном геологијом терена. Радиће се на санацији свих елемената пута, а вриједност радова је 10,67 милиона КМ. Такође, захтјевна је и рехабилитација дионица Власеница – Хан Пијесак дужине око 20 километара, траса са доста кривина, брдско-планински терен са веома захтјевном геологијом терена. Ту планирамо уложити 6,76 милиона. Затим, ту је рехабилитација магистралног пута Градишка – Нова Топола – Клашнице и изградња три кружна тока, што је посао за који ће бити издвојено 27,3 милиона. Изградња моста у бањалучком насељу Чесма (6,6 милиона), а такође смо уговорили пројектовање и извођење радова и пројектовање за изградњу нове трасе магистралног пута Гацко -Фоча, поддионица Тјентиште – Брод на Дрини и моста преко Дрине, што је посао вриједан 36,6 милиона КМ.Кроз живот сам научио да тимски рад увијек даје боље резултате, зато бреме посла и заслуге дијелим са сарадницима
Како тече рјешавање проблема најкритичнијег пута у РС, познатијег под именом пут преко Шћепан Поља?
– Уз сагласност Министарства саобраћаја и Владе ми смо предали захтјев Свјетској банци за кредитно задужење како би реализовали ту инвестицију од неких 75 милиона еура. Имамо урађен пројекат за дионицу Фоча – Шћепан поље и студију изводљивости. То је један од најозбиљнијих пројеката у РС, и тренутно се ради једна његова фаза, рехабилитација око 5,6 километара на дионици Брод на Дрини – Копилови. Извођач радова ангажовао је своју оперативу од марта ове године и до сад су извршени радови на изради асфалтног доњег носивог слоја, а преостали су изградња кружне раскрснице Брод на Дрини, мост и нови потпорни зид на клизишту. Завршетак тог посла следеће године је предуслов да би се започео главни дио пројекта. Он подразумијева измјештање трасе старог пута у дужини 14 километара, а гранични прелаз ће бити помјерен око два километра више у односу на садашњу позицију. Траса се мора измјестити на врх терена који је иначе нестабилан и има много природних извора и терен је влажан, због чега је стари пут пропао.
Рекли сте да треба истаћи два аспекта вашег пословања, бригу о средствима којим располажете и бригу о томе да обезбиједите већу сигурност у саобраћају. Како се то постиже?
– Главни циљ због ког ми радимо овај посао је да безбједност грађана и возача буде већа. Сама евиденција кад је ријеч о број незгода на путним правцима показује да успијевамо. Путна инфраструктура у односу на наше окружење је у задовољавајућем стању, узимајући у обзир околности, а при том, износ који грађани плаћају на име путарина је мањи него у сусједним државама.
Кад говоримо о средствима, један дио смо уштедили тако што смо промијенили пословни приступ, одлучили се да мање крпимо путеве и умјесто тога радимо темељне рехабилитације дионица. Важније је урадити дионицу од 300 метара и читава дионица је заштићена три године. Када промијените два квадрата асфалта, за неколико мјесеци на следећих десет метара имате исти проблем и опет морате излазити на терен. Сам долазак механизације на терен кошта као и радови, а није исто да ли сте урадили два или 200 квадрата. Уз сагласност Владе РС Путеви су ушли у задужења како би урадили више и неке путне правце завршили доста брже, можда и брже него што би раније долазило на ред. Осим тога, покушали смо да уштедимо на изради пројектне документације, тако да радимо само за оно што ће бити реализовано у скоријем периоду.Илустрације ради, један аутомобил за десет година кориштења неке цесте нанесе оштећење колико максимално оптерећен камион за један дан
Шта вам више одговара, извршна функција на којој сте сад или бити у парламенту?
– Био сам два пута изабран за одборника у Бијељини, те три пута за народног посланика. У овом, трећем мандату сам из НСРС прешао на мјесто директора Путева РС. Боље се сналазим на извршној функцији, јер сам се у законодавној власти бавио приватним бизнисом који је повезан са овим чим се бавим сада. Имао сам грађевинску фирму која се бавила нискоградњом, тако да је ово што сад радим, материја коју познајем већ 25 година, па могу рећи да сам био са обје стране посла. Завршио сам економски факултет и он ме је на неки начин припремао на оно чим ћу се бавити у животу. Обавеза да имате велики број радника, да знате њихове проблеме, да има услове за нормалан рад, да обезбиједите да на вријеме приме плату и да им буду исплаћени доприноси… Да би све то успјело, морате на вријеме мислити о финансијској конструкцији и послу који ће се радити и наплатити. Све то што сам радио приватно је слично овоме што радим овдје, тако да ми ништа није проблем, ту ми помаже оно што сам научио кроз живот и посао. Економија је добра као предуслов да уђете у неку област, али то је општа наука коју морате надоградити неким конкретним послом у ком ћете остваривати добит, јер без тога није потпуна. Бити посланик је причање о свим проблемима, а овдје рјешавате конкретан. Политика је нешто друго у односу ово, овдје се стално нешто дешава, одлуке се доносе брзо и рјешења се траже брзо. А у политици, нешто може да се ријеши сад, а може и да чека годинама, док се не поклопе околности.
ПУТ САРАДЊЕ
Имамо добру сарадњу са ресорним министарством и озбиљну подршку. Само министарство саобраћаја је уложило много труда, времена и рада да би ријешили пројекат Шћепан Поље. То је међународни пројекат и било је потребно координисати све потезе који су на нивоу БиХ, потом сарадња са Црном Гором. Све што је урадио министар Недељко Чубриловић и његови сарадници нам много олакшава посао. Такође, ту су у дозволе да се затворе појединачне дионице на одређени период, које даје Министарство. Свакако разумијемо и грађане који нису задовољни кад до тога дође, али морају схватити да радови који су изазвани природним непогодама и одронима, морају бити урађени и тај посао мора бити завршен квалитетно, и ту немамо избора.
(ТхеПРЕСТИГЕ)
