До 2070. године Босна и Херцеговина ће изгубити половину становништва
Извор: БХРТ/Маја Николић (Ј.К.)
Иако је попис становништва Босне и Херцеговине требао бити поново урађен, о томе се у нашој земљи уопште и не говори. Питање је шта би подаци и показали, јер годишње у БиХ нестане један град, а према процјенама Уједињених народа, до 2070. године Босна и Херцеговина ће изгубити половину становништва.
Села која су некада била пуна становника, данас су дословце празна. И бројни градови остају све усамљенији, посебно они повратнички. Босна и Херцеговина се суочава с огромним одливом становништа, а и природни прираштај је негативан. На примјер, у Тузланском кантону је више било рођених у рату, него што је то данас. Чак један од главних актера у креирању политике у Босни и Херцеговини, Драган Човић, признаје да је демографска слика БиХ веома лоша.
ДРАГАН ЧОВИЋ, предсједник Хрватског народног сабора
"Ако ћете ме питати колико има становника, ја ћу вам рећи да Босна и Херцеговина нема више од два милиона становника. Сад, ако смо ми на задњем попису становништва 2013., прије десет година, имали онај број становника који смо имали, а ја сам сада споменуо неку цифру на основу података којима располажем и они су шпекулација, јер нисмо провели попис становништва као сав остали нормалан свијет, прије двије године. То довољно говори да сви ми требамо бити забринути у Босни и Херцеговини."
Исељавање чини седамдесет посто демографског проблема Босне и Херцеговине што најбоље показују подаци у школама. На примјер, у Посавском кантону је данас чак за педесет посто мање ученика него прије девет година.
ТАДО ЈУРИЋ, УН експерт за демографију у БиХ
"На нивоу цијеле Босне и Херцеговине је 33 посто мање ученика у средњим школама, у основним тридесет посто, а слично је и на нивоу високог образовања. Такав пад популације се није догодио нигдје у свијету у периоду од девет година. Дакле, нигдје у свијету се није догодио губитак трећине свих ученика у девет година."
А хоће ли остати или отићи из Босне и Херцеговине, управо највише овиси о политици која би требала бити сигурна и у којој родитељи неће бити приморани одгајати дјецу у амбијенту друштвених подјела, немира. Него баш супротно, у амбијенту економског развоја, дијалога, мира и сретног одрастања. Све је то у рукама оних који креирају политике у парламентарним клупама.
АМРА НАДАРЕВИЋ, заступница у Скупштини Тузланског кантона
"Ми имамо значајан пад наталитета, 1991. године је било 75. 000 рођене дјеце у Босни и Херцеговини, сада је то испод 25.000. Значи, одлази нам младо становништво. Ми морамо створити позитивну атмосферу, да се задржава, да мајке рађају не једно дијете, него да се ослучују за већи број дјеце."
СИЛВА БАНОВИЋ, заступница у Скупштини Тузланског кантона
"Мајке и жене су у незахвалној позицији и на тржишту рада. Јако често остају без посла, управо због тога што желе постати мајке или родити двоје или троје дјеце. А то нам је онда у потпуној супротности с оним што желимо у БиХ, желимо повећати наталитет, желимо имати више рођене дјеце. Статистички подаци говоре да имамо више умрлих него рођених и то треба мијењати."
Када је ријеч о демографској слици, у Босни и Херцеговини већ одавно није 5 до 12, него 12 и 5, а настави ли се власт овако односити према исељавању и паду наталитета, остат ћемо записани као генерације које није било брига за своју будућност.
Иако је попис становништва Босне и Херцеговине требао бити поново урађен, о томе се у нашој земљи уопште и не говори. Питање је шта би подаци и показали, јер годишње у БиХ нестане један град, а према процјенама Уједињених народа, до 2070. године Босна и Херцеговина ће изгубити половину становништва.
Села која су некада била пуна становника, данас су дословце празна. И бројни градови остају све усамљенији, посебно они повратнички. Босна и Херцеговина се суочава с огромним одливом становништа, а и природни прираштај је негативан. На примјер, у Тузланском кантону је више било рођених у рату, него што је то данас. Чак један од главних актера у креирању политике у Босни и Херцеговини, Драган Човић, признаје да је демографска слика БиХ веома лоша.
ДРАГАН ЧОВИЋ, предсједник Хрватског народног сабора
"Ако ћете ме питати колико има становника, ја ћу вам рећи да Босна и Херцеговина нема више од два милиона становника. Сад, ако смо ми на задњем попису становништва 2013., прије десет година, имали онај број становника који смо имали, а ја сам сада споменуо неку цифру на основу података којима располажем и они су шпекулација, јер нисмо провели попис становништва као сав остали нормалан свијет, прије двије године. То довољно говори да сви ми требамо бити забринути у Босни и Херцеговини."
Исељавање чини седамдесет посто демографског проблема Босне и Херцеговине што најбоље показују подаци у школама. На примјер, у Посавском кантону је данас чак за педесет посто мање ученика него прије девет година.
ТАДО ЈУРИЋ, УН експерт за демографију у БиХ
"На нивоу цијеле Босне и Херцеговине је 33 посто мање ученика у средњим школама, у основним тридесет посто, а слично је и на нивоу високог образовања. Такав пад популације се није догодио нигдје у свијету у периоду од девет година. Дакле, нигдје у свијету се није догодио губитак трећине свих ученика у девет година."
А хоће ли остати или отићи из Босне и Херцеговине, управо највише овиси о политици која би требала бити сигурна и у којој родитељи неће бити приморани одгајати дјецу у амбијенту друштвених подјела, немира. Него баш супротно, у амбијенту економског развоја, дијалога, мира и сретног одрастања. Све је то у рукама оних који креирају политике у парламентарним клупама.
АМРА НАДАРЕВИЋ, заступница у Скупштини Тузланског кантона
"Ми имамо значајан пад наталитета, 1991. године је било 75. 000 рођене дјеце у Босни и Херцеговини, сада је то испод 25.000. Значи, одлази нам младо становништво. Ми морамо створити позитивну атмосферу, да се задржава, да мајке рађају не једно дијете, него да се ослучују за већи број дјеце."
СИЛВА БАНОВИЋ, заступница у Скупштини Тузланског кантона
"Мајке и жене су у незахвалној позицији и на тржишту рада. Јако често остају без посла, управо због тога што желе постати мајке или родити двоје или троје дјеце. А то нам је онда у потпуној супротности с оним што желимо у БиХ, желимо повећати наталитет, желимо имати више рођене дјеце. Статистички подаци говоре да имамо више умрлих него рођених и то треба мијењати."
Када је ријеч о демографској слици, у Босни и Херцеговини већ одавно није 5 до 12, него 12 и 5, а настави ли се власт овако односити према исељавању и паду наталитета, остат ћемо записани као генерације које није било брига за своју будућност.
